Двадесет година рада Просвете

114

неписмене, који се пријаве, а оснива и течајеве за саме неписмене женске, како се гдје потреба укаже. Просвјетина Централна Библиотека, Просвјетине Књижнице, по другим мјестима, Просвјетина популарна предавања, сав овај и други културни рад Просвјете међу одраслим одређен је подједнако за све и само стоји до прилика и опћег положаја жене код нас, колико ће се свим овим користити.

Поред свега овога, Просвјета је, прва у Босни и Херцеговини, почела _ систематски рад на културноме подизању жене на селу помоћу Школа за Сеоске Домаћице. Чим се је овај покрет почео ширити у другим крајевима наше Државе, Просвјета, вр–

Ученице раде у врту. шећи своје културно дјело међу одраслим, није хтјела, а да се не дотакне и овога посла и да са своје стране не учини што може, како би се много заостала наша жена на селу што прије културно подигла. Дјело Просвјете у овоме правцу има више карактер пропаганде за саму ствар. Покрет треба да прихвате и друге културне организације, у првоме реду наше женске организације и друштва и земљорадничке задруге и да га дефинитивно, у колаборацији са Државом, организују и упуте успјешном ријешењу.

Главна Скупштина Просвјете, одржана 25. јуна 1922-ге одобрила је први кредит за ове школе у износу од Динара 15.000 с напоменом, да се ова свота може прекорачити, ако се укаже потреба. Идуће Главне Скупштине овај су кредит стално повећавале са истомнапоменом.ЛПросвјета је овај рад за-

Прање рубља. Ученице перу рубље. _ Почела почетком го-

дине 1923-ће. Прву

оваку Школу Просвјета је основала у селу Баћевићима у срезу

Мостарском јануара 1923-ће. Од тада Просвјета је основала у свему 15 Школа у 13 разних села и двије варошице.

Просвјетине Школе за Сеоске Домаћице

основане су у овим мјестима и имале су ученица, које су са