Двадесет година рада Просвете

||. Организација Друштва Просвјете.

Просвјета је извршила своје велико културно дјело захваљујући свијести српскога народа, дарежљивости добрих људи и добро проведеној својој организацији. Прије Ослобођења просвјета није имала никакве потпоре од стране туђинске управе. Били смо сретни, кад су нас само на миру оставили, да радимо своје послове, кад нас не би у томе ометали. Ни иза Ослобођења Просвјета није имала од Државе знатније помоћи. Није спочетка, ни тражила и ако је за то имала јака моралног ослонца, јер је њезина идеја побиједила, јер је и себе на жртву принијела за побједу те идеје. Није је тражила, што је била освједочена, да је увијек, па и у својој слободној Држави, самопомоћ најбоља помоћ. Није је тражила и из једног деликатног разлога, што се налази на терену. гдје би се ради тога могле изазвати суревњивости. Резоновала је у основи тачно: Кад је !'росвјета могла под туђином, у сталној борби, успјешно национално и културно дјеловати само својом сопственом снагом, тим прије ће моћи давати позитивне резултате у својој Држави, не ослањајући се ни на кога, него поуздајући се само у се, у своју добру мисао, у своју јаку организацију. Од своје Државе Просвјета није ништа тражила, него што је већ борбом извојевано, а то је: слобода културног дјеловања. Тако је Просвјета и разумјела извојевану слободу“ Тако би сигурно и остало да се није догодило, да је Држава почела давати помоћи другим друштвима. На тај је начин Просвјетин рад унеколико паралисан, не сопственом снагом других друштава, него помоћи које Држава даје тим друштвима. Тада се и Просвјета пуним правом обратила Држави за помоћ. И Просвјета рачуна на ову помоћ не ради тога, што се даје