Двадесет година рада Просвете

137

Стање Одбора Просвјете по годинама.

= Еј = = Концем = 5 = = Концем Године га = 5 године Године о = = године (5 е = Е радило 6 а = 5 радило 1902. 720 7 19148) | 18 | — 102 6 1903. ги 7 | 1916/1917. | у дле-| — б | рици | 1904. 10 = 17 | 1918. 4 = 10 1905. = 1 16 1919. 86 — 96 1906. 1 2 15 1920. 37 3 130 1907. | 7 1 21 1921. 24 | 20 134 1908. 16 — 37 1922. 24 23 135 1909. 24 2 59 1923. 15 20 128 1910. 12 2 69 1924. п 28 1 1911. 15 5 | 79 1925. 4 22 93 1912. 8 20 | 67 1926. 2 9 86 | 1913. 17 == || 84 1927. 2 = 87

#) Почетком рата престали су радити сви одбори.

Према горњој табели број одбора Просвјете за 12 година прије Ослобођења, може се рећи опћенито, стално расте. За прве двије године, кад је требало 100 чланова да се може одбор основати, број одбора је 7, треће године расте на 17, јер је требало само 50 чланова за одбор. За слиједеће двије године смањивао се број одбора за по један, сваке године, а тада се за осам година нови одбори нагло оснивају и достижу број 102. Иза Ослобођења првијех пет година број одбора стално расте и године 1922-ге достиже кулминацију 135 одбора. Још идуће године држи се број одбора на знатној висини 128 а онда задње четири године почиње нагло опадати све до 87, колико има сада Просвјета активних одбора, одбора који раде, који нису само мртво слово на хартији. Растурање одбора прије Ослобођења није било велико него једино у години 1912-ој. Иза Ослобођења, како су се одбори нагло подизали, исто се тако нагло и растурали, особито иза године 1923-ће. Растурању ових одбора главни је разлог, да је, особито од 1923-ће, почео нагло опадати број чланова помагача и прилагача, да је Просвјета у многим мјестима спала на саме добротворе и утемељаче којих укупно није било 50. Ради тога, су одбори престали дјеловати и рад је прешао на повјеренике. Чланови помагачи. почели су опет у масама напуштати !Тросвјету из разлога, што се престо дијелити овим члановима лист Просвјета.