Двадесет година рада Просвете

155)

одбора 16, повјереника 85, а чланова 3.000. Прве двије године забиљежено је да је одбора било 7. То је из разлога јер је тад требало 100 чланова да се оснује одбор. Мјеста са преко 50 чланова било је и тада преко 15. Иза тога, за даљих 7 година прије Ослобођења, готово стално расте и број одбора и повјереника и број чланова. Иза Ослобођења расте стално, како број одбора и повјереника, тако и број чланова за првих пет година, до године 1922-1923-ће. Највећи број одбора је био 135, повјереника 410, а чланова 20.018. Од године 1923-ће у опадању је читава организација Просвјете. Смањује се из године у тодину и број одбора и повјереника као и укупан број чланова. Придоласком нових добротвора и утемељача повисује се једино број ових чланова, док број чланова помагача и прилагача нагло опада. Као један важнији разлог овом слабљењу укупне организације Просвјетине ми смо већ навели, што Просвјета не даје члановима од 1923-ће за чланарину свој лист, што од ове године уопће овај лист не излази. Али ово није једини разлог. Има их још. Ми ћемо само главније напоменути, не улазећи у детаљнија разлагања о појединим. Ти су: слабије интересовање иза Ослобођења уопће за културне установе, као да нам тобоже у својој Држави нијесу онако потребне као некада, кад смо били под туђином; оснивање нових друштава — особито шпортских — и других културних организација, чиме је интересовање подијељено; — све тежи положај средњег, грађанског сталежа — особито чиновника на који се у главноме и ослањају сва ова друштва. На све ове разлоге долази један најглавнији, што је увијек пријетио и што сада пријети и развитку Просвјете, као и развијању сваког заједничког опћег дјела: Ми још сви скупа у главном радимо на парче, на махове. И тад често веома много свршимо, особито ако је погођен добар час. Али у раду брзо малакшемо. Мало још имамо истрајних, марљивих радника. То је најбоље осјетила Просвјетина организација. Прираст нових чланова из године у годину је увијек био особито велик. Негда је достизао и 10.000 у једној години. Али како је год прираст нових чланова увијек велик, исто су тако у великоме броју стари чланови престајали плаћати чланарину. То ће рећи: Просвјета је увијек налазила нових радника, који су енергично повели рад за друштво ипоказали одмах велике резултате. Али док су нови радници повећавали организацију друштвену, стари су малаксавали и организација се расипала. И тако су кроз Просвјету пролазиле хиљаде чланова задржавајући се само краће или дуже вријеме. Да није ове несталности Просвјетина организација од 149 одбора и 410 повјереника, колико их је свега имала, и 50.000 до 60.000 чланова, колико их је на број кроз Просвјету прошло, била би далеко јача, него ли је данас. У посебној књиги, коју ћемо још ове године штампати, изнијећемо укупну организацију Просвјете, све одборе, повјеренике и чланове, у колико нам о томе стигну извјештаји.