Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

као што је био Војислав, и тај бунт дубљи мн оштрији.

Песме овога типа, у које убрајамо и оне хумористично-сатиричне, као што је Љубавна Прича о Дону Нунецу и Дона Клари, или Љубавна Трка, или Усамљени Гробови, испеване су увек у врло примамљивим, течним и добрим стиховима; оне често имају онај специфични тон сличних песама код Хајнеа и Бајрона, и њихова уметничка вредност је несумњива. Ипак зато оне су у поезији Војислава Млића у другом реду, и неоспорно мање вредности од оних које су инспирисане његовом љубављу, симпатијом за прошлост, природу и самоћу.

Може се приметити да поезија Војислава ИлиБа нема у себи ничега метафизичког, као што је примећено да у његовим песмама има знатних позајмица у идејама, мотивима и речнику од страних песника, нарочито руских, и то највише из Пушкина и Љермонтова. У том погледу најбоља је студија Г. Др. Владимира Ћоровића Војислав Ј. Илић, у којој је изложено доста примира који показују да се Војислав служио мотивима и реминисценцијама из своје лектире. То се већ не може рећи и за расправу Г. Др. Милана Ћурчина, који је утрошио доста труда да докаже да је Војислављев Песник потпуно сличан Камоексу, од Фр. Халма — ствар која је била позната и коју ни сам Војислав није крио. У оригинолом рукопису Песника, ауторовом ру-

ХХ