Дела Војислава Илића. [Књ.] 1
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
ти о А па МА Ба" 3] том ВТА Ае
ПРВИ СНЕГ
У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, Покривене снегом почивају разни.
А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне —
И с вихором лаким сеопа се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.
А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.
Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе —
И од њених шапа и туна и тамо У првоме снегу траг се види само...
АНЂЕО МИРА
Ноћ дубока влада, и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава —
И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се спусти са рајских висина.
Све поспало ћути, нико се не буди; Не виде га звери, не виде га људи.
73