Дела Војислава Илића. [Књ.] 1
ИЗДАЊЕ 2 вани осе лан те ЛА кал Мата: 5 у
Куцнух. Никог нема. (О, вечери блага! Где су моји друзи2 Где је моја драга 2
Ах кроз окна, стреху и двориште равно Вињага се густа раширила давно.
Нигде никог нема, да ми тугу сними И суморног странца у загрљај прими.
Само чудан јаук из одаје стиже, И јеина црна у поноћ се диже —
И крештећи збори на поласку своме: Смртни, што ме буниш у станишту моме 72
ЕЛЕГИЈА
Престаћу и ја скоро. МИ са мном, за навек можда, Спомен љубави тајне зелена покриће трава И вечни заборав с њоме. На моме спомену суром Истрвен натпис биће тад. Но ти, којој сам певб млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ' познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца 2 Хоћеш ли појмити тада Нејасне речи моје, и терет љубавних јада, И тајни уздах мој (О, знај, да љубав моју ни вечност отела није, Ни густа, зелена трава, што сунце нада мном крије, Ни хладни прекор твој.
76