Дела Војислава Илића. [Књ.] 1
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
И ИНИРРЕ ДР УУ
РЦ
чеп ов аР__-ни
њен еф при
и — паши
[6 пећи =
Ах, како је лепо, кад би могб знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати!-
" МУ Мој најлепши венац што сам пољем брала, | Учитељу своме баш сам јутрос дала Тим најлетшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве. Га
школско ЗВОНЦЕ
Већ се губи жарко лето, ~“ И пролећа вене крас —,. Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. у Вредне пчеле, миле типе, Остављају шветни луг,
И лагане ластавице
На далеки беже југ.
Када стегну зимске студи, Е: И завеје први снег,
Школа нама заклон нуди, Го Школа наша — наш је збег, -У Нека лете типе лепе, | Куда љупко сунџе сја,
Нас просвете зраци крепе,
Гониоци сваког зла. |