Дело

Д Е Л 0 као правосдавњака по нревасходству, а како често биваху у његову дућану некакви вечерњи тајанствени скупови херцеговачкпх раденнка и трговчића, то га још прозваше и «председннком влашког концилијабула”. Бог зна, зашто се Васо није женио, али је мишљење било, да је остао ((чиста живота”, ради чега је бивало доста шале. Еле, Васо је био доста знатан «пучанин” дубровачки, частан, умерен у свему, па и у памети. Једнога летњег вечера, на Пилама, пред градским вратима, међу небројеним шетачима, што чепукаху горе и доле уз свирку музике, појави се Васо кожар, у друштву са неким крупним непознатим пуковником. Требало је чути узвике: — То је просто да човек не верује очима! Васо Влах у друштву са некаквим кколунелом”! Ма ко може бити тај Фурешт? И од куд да се они познају?

Богаре ми миракули (чудесај !... Заиста, да се неки од кнежева Пуцића онога тренутка ухватио под руку са сакатим Франом, што прошаше на рогљу Пила, не хоћаше ни тај призор веће чуђење изазвати. До душе, Васо се црвенио, због доста гласних примедаба. али пуковнику не само ни бриге, него као да поче изазивати публику, јер се, свака два три корака, заустави и горопадно, баш горопадно, смеје. Васо чу тик иза леђа још и ове примедбе: — Ма богаре ти, од када је Васо тако спиритозан (духовит) да му се они к’о махнит смеје ?! — Баш мора да је колунел јако спиритозан! Али се пуковник све гласније смејао. Најзад, мало пре него што ће свирка престати, обојица се упутише ка гостиоиици «Код Локрума." Опћински писар, госиар X., надимком «госпар Дупликат”, пође устопце за њима, па пошто они уђоше, Дупликат узе испитивати кочијаше пред гостионицом. Али не прође много, а Васо изађе. Дупликат му се придружи, те отидоше у град. И пошто се трг рашчисти, а пред каФаном његовом заседе свет у вечерњој хладовинн, врати се «градска хроника”, госпар Дупликат, те у највећој журби, — лнце му је просто сијало седе за свој сто, где је председавао каноник Иво, нознатп фи-