Дело

618 Д Е Л О у коме ее велн, да све оно што је за развод брака раниЈе навео. није у самој стварн постојало. Та околност, што догађаји нису иретрпавали један други, него је, у току од месец дана, владала тишина, — доиуштала је, да се мало из блнже загледа, шта нам је донео. нрсврат од 9. јануара у многоструким правцима државног п народног живота, п да се јачс осете последице. његове. Ни за кога, који добро зна како сс силно одзивају политичкн догађаји и нолнтичко стање у земљи на цео живот народнп и државнн није могло бити неизвесно, шта ће наступити иосле преврата од 9. јануара: шта отуда има да очекује трговина, шта радиност у опште, а какав тек удар имају да нретрпе све гране, у којпма се маниФестује наш државни жпвот. Увек, кад смо год долазилп да размишљамо о овим стварпма, мн смо сс дивили оној лакомисленостн с којом се улазило у свакојаке нреврате и политичке авантуре, п оним патриотским излнвима, којима су обично такви поступци нраћени. То је умна неснособност п морална неподобност, кад се у таквим тренутцима, који изазпвају општу зебњу и страховање, заустављајући сваки напредак, аиелује на то, да сваки гледа свој иосао. То јс апсурдан захтев, и често он обично н не доводи до других каквих резултата, сем што ггосле неуспеха. раздражује ту врсту нолитичара-авантуриста, п оставља земљу разривену. у тешком положају, оштсћену у сваком погледу. Тада обично, напрезања да се залече ране задате лакомисленим радњама, прате клевете попижених иатриота. У часовима опасностн, којн долазе било од изгледа на снољне еукобе н занлете, било из страховања од унутрашњих еудара пословн се .једва мичу, колико тек, да се подмире најпрече свакидашњс потребе. Нема законитијих осећања људских од онпх, који се услед ових онаености порађају — и стање које наступа иод утисцима неизвесности п етраховања нај јаче је п најозбиљннје. Сувише затезатн такво стање, оцасно је, јер може да настуни судар; одржавати га дуго. ризично је, јер може да донесе озбиљне п нсизгладљиве носледице. Над се у једној земљи могу да иорсмете свн односи; кад се може да не обраћа нажња« ни на Устав нп на законе: кад се могу да догађају појави, које људски ум не може да разуме, а моралност н правичност да оправда; кад се у држави све иснрету]»а, — којајето онда спла кадра да заусгави свако зло п гарантује свакоме мнр и снокојство, права п слободе, да обсзбсди материјалне ингересе, да натсра на поштовање закона п уважавање туђе личности?.. Узалудно је то тражнтп. Таква спла тешко да би се нашла п у оном случају, кад бн се такав п|>еврат нзвршио у пме погажепе и потпштсне правде, у име моралностп п човсчности, у нме добра противу зла. у име благостања противу снромапггва, јер п тада, нретпоставља се безусловно иоштован.е законитости. у којој је оличена п највиша моралност п највнша правичпост у земл.п. То је нрвп п нпјважппји услов, крји је онасно превиђатн. било ма у крјпм случајевимн. А кад сс преврат нзвршује противу мпрног развитка, који носн у себп све ногодбе за свестрано нанредовање, прогивно ннтере-