Дело

622 Д Е Л 0 државне. Главној Контролп. у име моралности, нздаје се укор : нротив Држ. Савета спрема се такође поход, јер се већ чине истраге по извсснпм одлукама његовим: органи који служе данашњој влади обележавају општине п стал. окр. одборе као нзрасте на државнпм организму, које т]>еба збрисати, и од којих потиче све зло у земљи. Непоштовање закона постаје очевидно : на самосталност судс-ку п одлуке судова у гиче се разним иосредним нутевима. На онштине се напало без сваког разбора; предузимају се потере протнву кметова, н оглашују се као да не важе печати општински. Последнца је свега тога иропадање сваке важностн п значаја земаљских закона, и губљење п последњег уздања . у заштиту земаљске правде. Оно, што је за сваку земљу највећа драгоценост — законнтост н нравда — то је код нас нзложено пропадаЊу. Нигде вал.да у свету нема, даједна влада организује борбу са својим народом. Нашадржава, која броји једва преко 2,000000 душа и која има, ако помишља на сврју будућност и одржање, свнм силама да ])ади на томе, да пзвј)ши уједињење целог срнског народа — најмање је моглабиги нбдвргнута таквим експеЈ)имантима. П најмлађи' академичар Гарашанин, крји за потврду свога натриотизма, натетички говорп Беру, „Фигаровом“ доппснику, да би он, кад бп могао, узео своју земљу, метуо јс на леђа н са њоме побегао одавдс далеко, далеко — толико је кратковид, да му то не служи нп на част, ни за доказ његовог патриотизма. Овде се младп акадсмича]) размеће оним што пе може, и ми сви готовн смо, да му одамо признање на патриотизму, као што му га је одао н г. Бер. Али у овим речнма његовим има много сенгименталног разметања и мало логике и умовања. Иатриота ]>ачуна са иоложајем у коме је Земља п са дужностима које му такав положај налажс. II кад се земља не може натоваритп на лсђа, она се можс чувати од свију нотреса, од свнју насилних кЈшза, одсвн.ју планова. којнма јс циљ натерати Србију да сс иолитички изјасни и заузмс дЈ)уги ноложај међу д])жавама евронским. Овој зсмл.н требају мн))ан ])азвитак п енергпчнс Ј>адње, да сс онорави и нодигнс у Ј>едако п малс опст снажне п моћне државе — п свакп син њен то јој дуг.ује. Неирестанпм т])завицама и изнснађсњима иомажу се само туђн интереси. Да бн сс засвсдочио натЈшотнзам, иису довољне шунље ФЈ)азе. 8а то се хоће деда, руковођена натриогском увиђавношћу и мушкпм самонрсго|>евањем. ,У тако тешким приликама за унутЈ)ашњи положај земл.е прјављујесс пзненадно познатн чланаку „Станда|>ду“ крјнм се наговсшГује, у случа.Ју унутЈ)ан1п нх немира, могућност деобе Србнје између суседа. Газлози за такво наговсш гаван.с тјмжонн су у озбнљностп ноложаја крји .је ствојшн п у опасиостима к'ОЈе из таквог стањм могу пронзаћп за Ев]>оиу, која пеће допустити, да има неко, којп ће пепрсстано бнтп повод да она стЈ>ахује за миј>. Ул.ушканп осећајпма лажног нат]>иотизма. мп писмо нп у овом сл.учају моглп да сс освеетимо п себп дођсмо, п ако се у овом наговсиггају о поделп Србнје огледала најмрачппја сграиа ноложаја ств0Ј>ен01' I), јаиуара, — је|> је цео тај предлог стајао у геспрј везп са илано-