Дело

Д Е Л 0 00 унесе у душу п крв и свих њеннх бораца н што ширега круга друштвенога тако, да нова идеја н нов ред ствари почну дејствовати тако да кажемо сами од себе, несвесно, да добију оно што се обично каже жидавост народне предрасуде и чврстину старог друштвеног обичаја. За те, дакле, прелазне стадијуме: од пораза старога закона. нли друштвенОга поретка, до пуне, неспорне и потпуно учвршћене победе новога закона и новога реда стварн, нма нарочнту вредност иоменута латинска изрека. Тек кад нова ндеја освоји друштво у толикој мери, да се оно у огромној већини чланова евојих њом руководи и у инстиктивним, несвесннм постунцима својим, пуна нобедајеосигурана и закон је добио за себе и нарави и обичаје друштва. * * Да у светлости ових истина. које су нам дала научна истражнвања умних великана, иснитамо сад: како етојимо ми у Србијн с новим установама нашим и првом победом пдеје новога Устава. Желимо почети с Народном Скупштином, јер она је онај стожер око кога има да се креће и сав даљи новп рад, јер је она највиднији представник новога реда ствари, јер су њена права и прерогативе биле предмет двадесетогодишње борбе, јер свесна, мудра, истрајна и никад неослабљ-.на употреба тпх права може само и учинпти да Устав нови наш буде не само писани закон. него прави, обичајнп, унутрашњн закон нове сриске државе, јер су, на послетку, баш та права и прерогативе Народнога Представништва предмет усредсређене борбе и удараца представнпка старога поретка

Народно Представништво је тек Уставом од 1888. године добило. у Србији, могућност да постане право законодавно тело, да буде пресудан Фактор у политици државној, да скине са себе стеге које су га пређе мучиле и унижавале, да представља половину уставне власти у нашој отаџбини. Одредбе уставне које Народно Представнпштво у такав положај стављају јесу, у главном, ове : одређено време и место састанка годишњега, право законодавне иницијативе. буџетско право подјемчено, право интерпелације, унутрашња слобода Народнога Представништва и самосталност крстања у раду