Дело

Б Е Л Е Ш К Е б4б нути цар бугарстси Михаило Асен, који је врло млад ступио на престо три године поеле Уроша, те и он стао ковати новац и то по истом типу — млетачком. Ирелазимо преко многобројних питања из класиФикације српских сребрних новаца, од којих су многа интересна не само за нумисматику него и за остале научне гране о нашој прошлости. За нас је из „Дела* било пријатно чути да г. КовачевиК у овако стручним и деликатним питањима употреб.вава научне нодатке нашега страдника г. Бр. НушиКа, и то баш из списа, из кога су одломци и у „Делу“ штампани и коме се од стране лакоумце ц размет.виве критике одрицао и одриче сваки научни характер. НГ. О злагним сраскнм новцнма. Ово је био најзначајнији а уједно, за све слушаоце, и најзанимљивији део предавања Стари српски златни новци појавили су се за науку још у нрошлом веку, али се данас мисли, да су ти првн примерци у ствари били сребрни новци па позлаКени; за њима је на реду новац у збирци великога војводе аустрискога Сигмунда, али се за њ сумња да је ФалсиФикат. После тих долази знатна количина новаца, којој је нредавач нарочиту пажњу обратио. Не идуКи трагом н.егова нстраживања или, боље, нстраге, послужиКемо се његовим ресулгагом и изложити суштину ствари. — 1873 године на1,ена ,је на Косову знатна остава старих наших сребрних новаца, која буде веКим делом донесена у Београд и нродана за лепу награду. Ово намами људе, да употребе ФалсиФикат, те једна дружина у Старој Србији приступи послу. Главни члан јамачно Ке бити Илија ПотиК 18 Призрена, а извршилац ФалсиФиката (резач) Јован ЈаниКијевиК, пушкар из Приштине. Поред других помагача за рад и протурање новца, с њима је морао бити и каки писмен човек (свештеник, учитељ или проФесор). Није с горега додати да се у исто време и од истих људи била „нронашла“ и сама царска круна Душанова, која је за хаља,\с дуката ну],ена ондашњој ерпској влади на откуп. Ова кумнанијајизради најпрекалупе за разне врете новаца и за неке сноменице (медаље). За тим је на примерцима страних данашњих новаца уништавала грбове и натписе, па тако готове комаде стављала под калуп. Услед овога су, по твр1,ењу бечких стручњака, остали на неким примерима трагови од репова аустриских орлова и другпх знакова који се нод јаком луном могу још спазити. Сад разни чланови и агенти кумнаније стадоше протурати робу, најпре у Београду кнезу Милану (1875), после у Бечу и опет у Београду и другде разним лицима. Трговина још није престала, Г. КовачевиКу су из те Фабрике нознати : (52 златна новца, неколико медаља, Крст св. Саве и крст Душанове жене с моштима мученика Оресга. Роба је у почетку скупо плаКана: четири златника продана су бечком старинару Егеру за 100 дуката; доцније је опадала цена.- на једној лицитацији продана су два златника из збирке гроФа Монтенуова, ио осамнаест немачких марака (готово по тежини!) Цена је била огледало научнога мњења о њпма. Најпре су примљени с повер.вивом радошКу, те је први ииеао о и.нма Ст. НоваковиК у „Отаџбнни“ 1875, не сумњајуКи им у истиннтост. Против горњих сумња устао је и Ш. ЉубиК у КаЈи Ји&оМауепзке Акас1еип'је ; али се неноверење ипак није дало, а није се могло сузбнтн. Сад се прнхватно носла г. КовачевиК, и он нам је, потномогнут среКним нрнликама, могао на евршегку свога предавања ноказати као согрив <1еИсН четири калупа у којима су ФалсиФикатн и ковани. На замерку. да би и ти калупи могли збиља бити оригинални из стлрих времена, иредавач је, одговорио читавим низом разлога из палеограФнје, нумнсматике, археологије, Филологије, историје и т. д којнма је очевидно доказао своје твр1,еп.е. — Пошто осем споменутих није до сад познат ниједан српски стари златник, завршио је г. КовачевиК: „По садашњем нашем знању Србија није ков:иа златних новаца у средњем веку, као ни Бугарска ) и нрви срнски златннци носташе тек за владе кнеза Милана (1881).“ Овај треКи део нредавања открио је дакле још једно срамно експлоатисање народнога патриогисма у нме најслађих српских успомееа. Надамо се да Ке сам г. КовачевиК еа евога новога места моКно допринети да се у интелигенције српске створе здрави погледи на прошли живот народни и на прави значај н истинску снагу његову и његове државе. То Ке знање најбоље осветлити много ннтање о народним кул-