Дело

56 Д Е Л 0

с правом одређивања дневнога реда, нестанак ванредних стања и преких судова, и с тим осигуран избор народних представника у само редовном стању, искључење елемената из законодавнога тела, страннх народноме избору, доста јако ујемчено начело министарске одговорности, директна веза Народнога Представништва с Главном Контролом, — као самосталним телом од извршне власти, и постављање Државнога Савета, као највишега административног тела, у самосталан положај према извршној власти, с правима сталне административне контроле и чувања самоуправних установа, уз право суделовања, донекле, и у самим законодавним пословима, као помоћног органа Народне Скупштине и владе у том погледу. На послетку: ограничено и тачно регулисано право одлагања и распуштања Народнога Представништва, и право иретходног одобравања трговинских и других теретних уговора државних. Међу овим правима и прерогативама Народнога Представништва има два која нису добила свога најпунијега израза у Уставу. Једно се тиче буџетскога ирава, а једно континуитета, или непрекидности у законодавној власти. Потпуно, до краја изведено буџетско право Народнога Представништва, које је кључ и извор свим осталим правима и свој уставној снази Народнога Представништва, захтева: да се без претходно одобреног, било коначног бнло провизорног. делимичног буџета, од стране законодавног тела, не сме ни за један дан не само учинити никакав издатак, но да се не сме од народа ни данак никакаи куаити. Колико је ово право, у оваком обиму, важно, показаћемо најбоље примером Француске, гдеје у најновије доба Народна Скупштина простом упогребом тога права спречила, на миран начин. извршење државпога удара, који се спремио био под председништвом Мак Махоиовим. По нашем Уставу, пак, може Краљ, као шго је нознато, на случај распупггања или одлагања Скупштине продужити стари буџет, без одобрења скушнтинскога, до четири месеца (чл. 175).... И једну употребу тога права извршне власти ми смо већ имали у прошлој години ! Поправка овога недостатка законодавним путем искључена је јасно обележеним нравом извршне власти у самом Уставу.