Дело

К Е Л Е 111 К Е 651 раеправа „Дневннци о путоваљу млетачкнх посланетава у Цариград, пмснпто Јакова Соранце од г. 1575 н 1581., н Павла КонФарпна од г. 1580. У приступу оисне ових путонпса спомпње Матковић и два врло мала млетачка нутоинеа А. ВаЈоага н К. (тагхона од г. 1573. и путнички днсвннк Фр ВутришнКа и Пвана Днвнића о н.нхову путован.у од Шибеника у Јнјевно г. 1571. радн всзс хронологијске с раннјим н.повим радњама о нутовањима по балканском нолуострву XVI вска. 01>хог у бр. <>1. еаоп ити у изводу ову раеправу, а по њем донееоше Српекс Новнне п ЛДепас. Друштво за ширење природних наука у Бечу, које стоји под заштнтом надвојводе К. Лудвика, држало јс 3. марта ове годннс свој главни годишњи скуп. Према годишњсм нзвештају друштво Про.ји 2 почасна, 148 помажућих и ->08 редовних чланова. Нрихода је било 3255 Фор. и 74 кр. а издатка 3351 Фор. н 38 кр. Пзвештај је завршен захвалношћу цару, нротектору н министарству нроевете за субвенцнје указанс друштву. У нову управу изабрани су нроФ. Др. В. Едлер као нредеединк, нроФ. Др. .1. РумпФ за потпредседнпка а за делово!,у инжињер А. Рознвал. За чланове управе проФ. Др. А. Бауер, Др. К. Брунер чннов. министар., Ед. Дел директор реалке, 1. Фуке музејекп дпректор, пуковник А. Едлер и В. Штегер По евршсном избору држао је иредавање еа демонстрацпјама проФ. Д-р. Р. Беисдикт о вештачком млеку. * * * У првој п другој свесцн XVI књнге Јагићева „Архива -ш словенску фи.голотју“ што недавно изидоше, а о којпма Бе се више проговоритн у априлско.ј евсецп нашсга „Дела“, нма између оеталога н Јагићево мпшл.сње о књизи нашет критнчара „Нз новије ерпеке лнрике“ ; мн га у елободном прсводу нашнм чптаоцима еаопштавамо, да ое вндп п мпш.т.ење Јагићево о тој књнзн. Оно глаеп : Есеји нроФесора Недића баве се неколицином од најистакнутијих лирекнх пееника ерпекнх најновнјега времена по објективноме избору крнтичареву. Зашто је пиеац еа.мо ове (шест) пли зашто јс баш ове псеннке нзабрао за прсдмет евојсга критпчкога су1,ења, то сс не сме пптати, нли кад би ее баш н пнтало, не бн се добио у ово.ме епису никакав непосредан одговор ; еамо ее може између редова чнтати, да бн се рекло да пнеац баш ову шесторпцу, о којима говори, сматра за најзнатнијс лнричарс ерпскс. То може доискле заболети оне, који ннсу узети у овај број, алп то ес нраво тек не може одузети критичару: ко сматра, да је заноставл.ен, нека се ма на којн начнн јави за рсч. Јссу ли пак ових шест крнтичкнх есеја тако изведени, да могу рачунати на општи нристанак ? Добија ли читалац утпеак основана н онравдана су1,сн.а ? То је нитан.е, на које ја само са свога гледишта смем да се унустпм. Неоснорно је проФ. Педпћ вр.то даровит критичар, којп всома привлачи спољашн.им облпком питан.а (БагзШћт"), веома нзбнја у оштрппи суда. Човск чита н.егова нзво1,сња са запетошћу, чак где му н не можс одобрнти. Па супрот критнке „по методи коњнчких скокова“ — овим баш нс врло духовп го изабраппм изразом означује он обнчну, народну критику — карактерише гледнштс нроФ. Буловнћа као наслањање на Бсрнеа — то нека иречпстн са проФ. Вуловићем — док евоје ро1,ено гледиште ближс не одре),ује Он не симнатпше Берне-Вуловнћеву <31е !) нравцу због уношења политичкога момента у литерарну критику; алн нс налази укуса нч у „реалноме“ (рецимо „нихилнстичнт)ме“) нра цу. Па шта је н.егов ндеа.т ? ..Критнчарева је задаћа“, тако чптамо на етр 61, „да изна1,е унутарњу страну, дух н правац пеенпка п опо што његовим пссмама даје постска жпвота“. Ирпзнајем, да ппеам могао пзпћп на крај е ово>1 одредбом. Чнни мп ее на крају крајсва, да еу то хтели н за тпм тежили н С. В. Ноповић (крптичар ..по методп коњнчких екокова“) и Св.Вуловић (српекн „Берне“ ! ?) Бол.е би било да нам јс проФ. Недић казао, на коме нуту, еупротно евојим претходннцпма, тежи да до!,е до нсте метс. Радо бисмо чули штогод о н.сговој „методн" крптичнога