Дело

Д Е Л 0 662 и хлороводоннчке киселнне, еоде, амоиијака и амон. соли, ФосФора, 1>убрста аа земл.орадн.у и барута. 8. В г и з 1 и а 1П о1обке Роз1аје. (СИапо и «уесапој «јс<1п1с1 ји§0«1аусп«ке акаЈеппје гпапоаН ј итјс1по«1Ј с!ие 14. рго81Пса 1893.) 1Ј /адтеки. Ттзак (Иошске Изкаге. 1894. На малој осмини стр. 40. У говору, који је држао на свечаној академиској седници у Загребу, редовпн члан, С. Брусина, изложио је неонходну нотребу хрватске биолошке стацнје на Јадранском Мору, која бн у нрвом реду подмиривала нотребе университетскога зоолош .озоотомског завода, а за тим нослужила нонун.аван.у музеалне збирке у морским животнњама и дала прилике хрватским стручљацима, да се, на самом месту, занммају ироучаваљем; он је ноказао, шта је урађено на проучаваљу маринске Фауне нриликом разних великих екснедиција за иснитиваља морских дубина, како је никла н остварена мисао сталних лабораторија на морским обалама н колнко су и каквих жртава ноднелн нојединци и државе на ту це.Б и н нослетку каквим су научним нлодовима уродиле ове установе. У потврду томе нзнео је ненрегледну масу лнтерарних података. Ноказавши иотребу хрватске постаје, писац, на крају раснраве, третнра питаље о најзгоднијем месту, где би се морада нодигнути. Њему се чинн да је иајбоље да се ностаја утемел.и код Дубровника, иошто је јужни део јадранске котлине маље познат, клима је подесна те би стручљаци могли и нреко зиме радити; а када би иостаја и своју ла1)У имала, могла би се предузиматп испитиваља Боке, Скадарскога језера п Албанске обале. II н к о л а А д д р у с о в т,. II р о б л е м Б1 д а лв и ћ П ш а г о и з у ченЈ л Ч е рн а г о М о р л н с т р а н т, е г о о к р у ж а ш ш и х т., - 1. М р а м о р н о е М о р е.- (II р и л о ж е III е к БХХП-му тому заппсокт, импер. Академти наукт. Хг. 3. Нетербургв 1893. У расправици овој, која је нрочнтана у седницн Физичко-математичког одел.ка нетроградске академпје, указао је ннсац — учесннк у екснедицији за испитиваље Црнога Мора — на нотребу дал.ег проучаваља овога басена у вези са бЛнским областима и басенима. У првом реду такав један басен јесте Мраморнл Море, које је сада врло мало нознато. Да би ово море доиста нружило веома иптерцснпх нроблема, којп би заслуживалп блпже нроучаваље, иоказује већ и сам љегов ноложај, јер оно лежп изме!,у два различна басена - Црног и Средоземнога Мора — мато речица које у љ утичу и, у ко.тико се зна, геолошка историја љегова. РгГпс1ре8 с1’Е с о п о т 1 е роПИцие, раг Сћаг1ез С6с1е, циаСпете ес1Шоп Рапз, 1894. Цена б Фр. Кљига је ова у многом ногледу вал.ана. Белпка јој је мана теорија вредносгн, која није добра. То је теорија новије иемачке школе. Кад се то анстрахује, кљига ова може послужити као лено руководство онима ко.ји хоћс да се унознају с овом важпом науком, а читају Фраицуски. Псте је врсте н ФилиновцКева кљига (он је сад проФесор на бечком университету, на место нок. Л. Штајна): ОгипЈгЈнв Ј е г роПНзсћеп ЕкопошГе уоп Бг Е. уоп РћШротЈсћ, РгсПшгц хп 15. и. Бејр/л{г, сг«1ег Ваш1: оваје нрошле године изишла у Маркардсенову Ручннку Јавнога Права и у љој је оишта наука о нолитичкој економпји. 11 она је за препоруку, с горч.ом оградом, још у толпко внше што она даје и један и ако крагак, алп инак нрегледан и објективан, нацрт Маркс ве теорије вредпости и капитала, која је до сад, несумн.иво, најбол.е нешто што сувремена економска наука може да нокаже.