Дело

668 Д Е Л 0 из ноздара модар пламен бије а из уста одјекује тиртејска песма што храбри на разор н хаос. Огроман. нснрегледан хор. у коме као сребро звоне гласићн дечице из свнх српских крајева. отпева строФе п антистроФС свом чпка-песнику! У те се тонове. као потмули акорд, меша рика лава. ужас свих живих створова. А каква јс у лава глава... п ннје глава !... већ две, па се грмљавина са уста једне од њих бележи лагнппцом (Гј(*оп) а оиа са уста друге главе ћирилицом (Леон). Страх споиада „неумитнога критичара, наоружанога до зуба, који сплним духом стремп свом ц'иљу“.*) Онсеу страви трже: — ово је збиља идра лернска, а у мсне нема срца Ераклова. Обзире се има ли кога, да му се на невољи нађе. Није далеко од њега скуп људи. Бпће их преко тридесет. Међу њима сиазн 6—7 који пред својим именом пншу, као и он сам, два латинска словца: Бг. Ту беху ликови неколпко његовнх другова на пајвишем просветном заводу у земљн. Разбирајући много за „степсннтости“ увиде да су, с нсзнатним изузетком, свн из онога скупа свршили Факултетске студијс, да је од н.их велики број са дипломама ироФееорекпх псипта. У неколика човека из друштва беху знацп свештеннштва највећега храма што науци подижс Србнја. Беше у онштс књижевника чнји дела не презреше ни туђе: руска, немачка, Франиуска и друге књнжевности. Умпрен, угешен, хтеде већ иристуиити: кад му пред очима заиграше безбројни оквирнћи од црних пруга. а пз уста му се отсше очајнн гласи: „ Народни људи!.. Социјилн.шм /... Го.чила!... Све сами сауадници са пешто мало ншречишКени.г иојмчва!... Ведно уредништво!..." IV. Лрилози за познакање оружја у једнога доктора 181)4 године но Христу. II Блазнапца киежева еиновца. — 11р1шјечанијо нп.је му синовац, али ово је речено стиха радп. Јлх.нжсчшн проЈцкот нз ,\обо ../V,(о " Ро,хои. Главио ј(‘ да чог.ек добнје од Г. Хајнма Давича за себс тапп.ју како не зазире од иредрасуда. како не штеди веровања и како руши на4увене идоле, па онда је лако: сгсчено јс право да се надува сапуница н да с(* њени мехурнћи представљају свету ба]> као ново открнвени планетоидн. С таком сведоџбом у џепу, сме крптнчар огласитп као круиан грех свом књпжевном иротивннку сваку сптницу, па чак п таку за коју нигдс у свету нс бп одговаралп нп у1»еднпк ии сараднпци. Међу гим уреднпштву Дела може битп нрпјатан Факат шго јс једна очевндна злурадост могла наиабирчитп само ових грешака, којих, у осталом, мора бити у сваком издању овакве врсте. Оснм осталога, још сптппјега, „неумитни“ и „снлнн духом" критичар (како ј’с назваи господпн) смс постављатп Делу проЛш занпмљнкс '*) Рсчи Хајмма Давича » Г. Нсдићу.