Дело

Д Е Л 0 61 Рећи ће нам се, можда, па за то је влада требало да се постара. Али тавав одговор не само што не би био никаква одбрана, него би, на против, он сведочпо о оном што Схмо ми раннје, на овом месту, већ рекли. Ту се на владу не сме чекати*. Ако влада у том предњачи, то је њена заслуга. Али ако она, ма из којих разлога, побуда, или и незгода, с тим не излази, Скупштнни то не сме бити разлог за чекање. Она се мора да јави као покретач, јер то је суштанствено њено право : она од њега има користи и штете. Она мора захтеватп, ма у ком облику, али озбиљно, с потпуном свешћзт о значењу тога: да се уреди како се има да гради буџет и које су његове поделе, какав мора бити завршан рачун и у каком односу, по облику и садржини, он има да стоји према буџету, кад почиње и кад се свршава рачунска годпна с тачним обележавањем права на употребу кредита и права појединаца на потраживања њихова из државне благајне у одређеним роковима, како се н у ком облику имају чннпти исплате рачуна од прошлих година, како се, од кога и у ком обиму имају отварати кредити, какав је задатак и дужност у свему том министра Финансија, какви су односи између рачупополагача и државне благајне, ко су све и који могу бити рачунополагачи, ко може бити наредбодавац према државној благајни и какав његов однос мора бити према благајнику и благајника према. њему и т. д., и т. д. На послетку у којим Формама н с каквим гарантијама, као и у којим границама, има да се јавља административно право извршне власти на овом пољу: да би се принципи јавности, контроле, и прегледности, тако еминетно суштаствени и потребни у Финансијама државним, и овде потпуно огарантовали и стално вршили. Право интерпелације такође је једно велико скупштинско ираво, које у вези и комбиновано с блажом Формом његовом, правом питања, може веома знатно да утиче на положај и значај Народнога Представништва. Ово је ираво, у исто време, и једно веома суптилно право, те за паметну употребу његову ваља и окретности и вештине, и правога разумевања реалних политичких одношаја, и довољно мудрости и државничкога такта, да се кад кад њим не оштети који општи државни интерес. То је право, којим Народна Скупштнна најчешће и врло еФектно може не само да врши контролу над радом владе. но и да