Дело

Д Е Л 0 67 а које су поклони кнез Мчлошеви. То се види и отуда, што је, као што излази из овог акта, кнез Милош сам дао право пок. Карингеру, да своју радњу стави под заштнту његовог имена. ((Врло леп и предусретњив пријам, на који сам, за време свога бавњења у .Бубљани наишао у дому и у породици г. •ТосиФа Карингера, љубљанског трговца, оставио је у менп тако ■благодарну и пријатељску успомену, да се ја не устежем ни часа да његовој молби одговорим п да му допустим, да моју слику, коју сам му дао за успомену, може пресликати и над својом радњом истаћи и да ову може звати «код кнеза Милоша Обреновића”. Дајући ову изјаву и пристанак ја имам још само да изразим жељу, да надлежне власти не стају на пут г. Карингеру ири њеном извођењу. Дано, потписано и утврђено у мом привременом пребпва.лишту у Дражђанима 30. Септембра 1849. (м. п ) + + -(- Кнез Мплош Обреновпћ Но налогу Њ. С. Конст. Хаџија, Секретар. На велика моја наваљивања да ми прича, чега се сам сећа из оних дана — јер је мој данашњи познаннк, г. Карингер претурио педесету — он ми с особитим задовољством казује, како га је Његова Светлост, приликом концерта, горе на брегу узимала и држала на крилу, и како је кнез Милош био нарочпто заволео његовог старијег брата, пок. Антона Карингера. који је доцније био ОФицир и врло угледан сликар и чије би поједине скице нарочито из Далмације и Црне Горе могле да служе за украс многим галерпјама. Једно од првих пптања, која сам упућивао на мога домаћина, било је: да ли он има у породичним артијама онис бављења кнез Милошева у Њубљанн. Какво нрнјатпо изненађење за мене, кад ми је овај љубазни снн словенскога народа не само показао место у породичној књнзи, где се тај опис налазио, већ ми на прву моју реч одмах изјавио готовост, да ће наредити. да се он за мене препише