Дело

Г 0 Р А К X .1 Е Б 17 Учитељ ирекиде од једпом и загледа се у нона, али дуго п бесмислено. Ко зна шга је тада ми.слио? После удепу прсте од руке, ослони се лактовима о астал и сиустп чело на оба палца, па поче лагано да нија главом Па и мене, рече тихо и мртво. иа и мене иочиње нешто да ломи, ннсам као ире. Пре сам увек био здрав ; а сад кад по пекад легнем, а ја једва дишем неко време, а овде ми нешто лупа п чујем неки глас, као нешто да шишти, да се цепа . . . То ми је од прошле зиме, знам и тај дан, кад ме то ухвати. Враћао сам се из варошп. а снег нападао, ох! . . колико је наиадао! Где погледам, свуда снег, н поља и иут. . . све снег. II тада од једном, стој, na не могу даље ... не могу да дпшем. Стојим, а све овако дакћем, и ту ми све ври — он иоказа руком котлац. — Пођем лагаио, само да корачим, а ту тек стегне .... Него, срећа моја, стиже ме јсдан с колпма, те ме довезе, иначе остадох онде па сред пута, па да сам бар имао што да се увнјем, него ето . . . овај капут само ! После, код куће, а мене опет нешто стисло овде пспод ребара, као да ми неко завлачи песницу, ту. . . око слабина. Па још осећам . . . осећам п сад. Ето, лето јс, ал' ме сваке зоре задави нешто под гушом п јодва се искашљем, а после ме овдс по средини и боли, п као да мн је туга, да ме неко дпра, голица . . . Ко га зна, шта је тамо, у грудима? . . Да ми је отићи у варош код .... Неко лупи на иопине вратнице, и јави се неки танак дсчји глас. Учитељ скочи и дшке главу. Попа се раздрема и притрча капији, и после доведе учитељеву девојчпцу од једанаестину годииа. На њој стара сукњица од шареног цица и до појаса кошуља од грубог сеоског платна. Ја погледах у њене босе п прљаве ноге и уплакапе очи и поред свега овога, што сам до сада чуо од овога бедпог човека, нехотице помислим у себи: за што ли се оно родило? Лепу плаво-жуту косу иодигла је црвенпм и простим женским чешљем, па и сад, како стоји пред нама, она од часа до часа заглади руком косу на темену и преилашено гледа у оца. Учитељ поче брзо и без реда: ДЕЛО II 2