Дело

0 Т Р 0 в 29 она нијс била нотнуно власна, да му свраги нажњу на сву нрнтворност коју јс вндела и у којој је живела. ПроФесор- јс водпо Аврама са собом у цркву и говорно је но кад кад о рслштшзннм стварима : али је она врло добро знала, да у њега рема пн трага од правога хришКансгва. Алп то hiijc смела објаснити своме снну и рслнгијско поље баш пмађашс своју велику тешкоћу. До душе нзгледаше да Аврам њоме није впшс обузет, него ли што је знао, да мора њу као школски нредмег добро знатн. и да треба извесни тон н нзвесни нзраз лпца, кад се иде у цркву. Када бн јс онда зашггао : „Зашто тн нпкада нс пдеш у цркву, маги ?“ није могла прпкрити, да он то пита само покренут снољашњнм утицајем: опазпла је, да му другн — а ко је то био, нпје знала — обраћају пажњу на њено држањс у овој ствари. Па ииак је увек живела у нади, да Кс све бити друкчс. Кад шго јој се чак чпнило, да Ке бпти среКа за Аврама када буде дошао у немпновно време сумње, што Ке знати, да сс њсгова рођена мати налази међу невернима : то Ке га моратн ио њсном мишљсњу подстаћи, да ногоди озбиљан избор, н да га сачува, да сс не би кукавичкн нзгубпо у бескрајноме ннзу прнтворника. Алп онај догађај у школи! —тако незнатан према круннпјпм стварима, па ипак тако значајан, штоЈејасно обелоданио провалију између оно двоје, којп су њега једнога имали — како да се ту нађе? Мпшљење њенога срца било је, да је то дрска црта у Аврама, коју је могла трнетиалп га нпак баш с тога, са свим протпвно школи н оцу, нпје смсла хвалитн. Да пз почетка овој ствари није иринисана толика важност, бнло би и њој лакше и могла би у том случају да га мало прекори и ономене. да на даље буде смишљенији. Сад се нак ова ствар нсирела у главно питање и она га ннје могла решити. Међу тим стајао је Аврам пред њоме иразумеоје, да је мати занета у мислима и кад се на послетку, још неодлучна, тргла пз њнх п видела, како њен син још једнако стојн плашљив н неноуздш, није знала другога излаза, до ли да га узме у загрљај н да га љуљушка : ,,Ах, Јадни драгп сине, шта ли ће од тебе бнти!“ То је Аврама још више збуни io, и оде у непрестаној неизвесности. У школи су с њпме постунили као с опасним кривцем, кога су ради да спасу благим ноступком : чак је и Албом бно тако љубазан, да се Аврам од тога грозпо. Њсгови другови из ночетка су га хвалили и иредсказивали су му најстрашннје казне. Али када ствар тако мнрно прође и када су наставницн били нре.ма њему нсто тако љубазни као и пре, дошли су до убеђења, да је лако иоказати се одважан, кад је човеку проФесор Левдал отац. II сам би Аврам волео. да су га казнили : ова мукла свечаност, ова чудна уљудност доведе га на нослетку на иомисао дајеипак презрен u да се ради на томе, да се преведе у који другн завод. Њсгов најбољи пријатељ — мали Mapuje — лежао је болестан, натио је од запаљења мозга. Добри рекгор носећивао гаје готово свакога