Дело

Д Е Л (> 30 „Сад иак то xoliy, у овој тачдп — разумете ли ?“ „Нс разумем. алд слушам. У одште нема ддчста, што де бд једда Ваша рсч —“ .,Ue трошдте речд, век ддјте своје вдно.“ ,,Противу љубави је вддо слабд лек, госдођо Недке.с ,.А шта“ — одговорд ода, д дзбегавашс његов поглед. везујуКд одет граку свога шешдра. „Зар хоћсте да ддете V Зар се на ме љутптс ?“ ,.Не љутим се : али сс бојим, да ky се у скоро наљутдтд.“ „Алн зашго ? Нпак ми де можсге забрандти да вас .вубдм.“ „Госдодине Мортмаде, ндјс ледо д лудо је'од Вас. што сге дродгра.ш наше нријатељство: дустите ме.“ „Нисам ја ндшта рекао, шта Ви већ не бисте здалд," одговорд од доддздо искрушено, отварајући јој врата, „смем лд да Вас дсиратим до варошд.?“ „Не смеге!“ одговорд дроФесорка и дрође мдмо њега: алд у журби да се начдни љутита и да брзо изпђе, удари о делове машднске што су били у ходнику: настаде страшна драска, гаодахоће нвшто да се сурва д па мах је он ухватд око даса д увуче је одет у собу: у истом tjicнутку иаде нека тешка ствар на собнд праг. „Извдните !“ рече он мдрно и наслони гу тешку ствар да здд: баш је то даопако, што те ствари овде ctojc : молдм^ придазите сада д држдте се добро уза други зид.“ „Мдлостиви Боже !“ узвикну дрОФесорка. која је још сва бдлм ирс длашена и којој је врло имдоновало, што је он осгао са свдм мдрад. „без мало бд ме догоддло: баш је ово одасна кућа!“ „И врло несрећна посета,“ додаде од с доклоном. када дрОФесорка дздђе на кућна врата. На дољу на камендм стеденддама засгаде она д обуче рукавнце. „Дакле? Шта ће бпти? упита она и не осврћућп се, „хоћетс лд са мдом до варошп илд нећете ?“ „Зар не рекосге сами —“ „Јесам, алд од тада сте мд всћ сдаслд ждвот.“ рече она смешећи се, „а уз то Ви наравно нећете вдше доменути нд рсчд о ономе.“ Он обећа све дотрчаза свој шешдр. На дзненађење дроФесоркддо одржа он реч: говордо је врлождво д без и најмањега докушаја, да ма шта нарочдто нагласд : чак нд у његовдм очдма дрд растанку не беше ндчега, што бп јој могло бдтд незгодно. ПроФесорка је бдла сама са србом врло задовољна; сад га је она једном за свагда удутила како ваља. А д с њдме је била врло задовољна. Он је увидео, да се мора кретати у грандцама, тегаје могла мдрно држати