Дело

УСТАВНА II ДРУШТВЕНО-НОЛИТИЧКА ПИТАЊА 57 1, изречни вотум неповереља влади ; *2, покуда управљена на целу владу, или и само на једнога министра ; 3, одбациваље некога предлога, или законскога предлога, који влада подноси, или усвајање некога предлога или закона про_ тпв кога се влада изјаснила, и 4, пораз владине странке на изборима Да бог ме ту прилично много стоји и до осећања части и оцене самога кабинета. Један ће први министар на прву изјаву неповерења или недовољну и слабу изјаву новерења хтети одмах да се повуче, док ће други тражити две, три па и впше таквих изјава, те да се реши да одступи. Али сад је већ нрпзнато свуда да чим кабинет у каком гласању, у иоле важнијој ствари, остане у мањини, онда је положај његов поколебан, и он се одмах мора старати или да тражи у брзо прилику за потврђење тога вотума скупштинскога па онда одступи, или да новом јасном изјавом новерења паралише утисак нрве изјаве ; јер иоле увиђаван и мудар председник владе зна, да влада само онда може имати ауторитета и с успехом водити послове кад се свуда зна јасно, да она располаже оигурнпм поверењем Пароднога Представништва. То му је потребпо и за ноложај његов пред владаоцем, и за углед његов и у земњи и на страни, као год н за сам његов рад у Скупштини... Сад би било од интереса да разгледамо све ове односе нзмеђу Круне, Кабинета и Скупштине у неколиким континенталним уставним земљама, те да видимо у колико и за што они одступају од свога обрасца енглескога. који је углед за «све. Ну то ћемо оставити за другу прнлику. Jamjc.