Дело

П Е Л А Г Р А 59 1 Кад сам се срео са првим Србином, на коме сам угледао појаве и трагове пелагре, па кад сам добро размислио : како се и где нелагра јавл>а, а још више, како страшно и жалосно свршава — онда нисам хтео, нисам могао да верујем својим рођеним очима Ружна и одвратна слика пелагре, која свој грознп жиг прво удара баш на голе делове тела. на лице, челои руке, да је свако впди, бола ме је и иадала све више у очи, пркосећи ми а размећући се но једном телу мучном и напаћеном. Она се, дакле, јав.ва. цвета и буја, њој је добро онде, где се снага губи, болује и чезне, а живот гаси и изумире. Само неколико година непромишљенога и пустог државног живота и газдовања, довело је ову некада питому, здравуII незаражену земљу, поред сиФилиса, јектике и других јада и беда, и до пелагре. Кад се у своје време није помишљало ни водило рачуна, да се до тога не дође, сада се нема где. «3емља тврда а небо високо.” «Зло је поћи још горе не поћп.и — Дужност је наша, да се са овом ма и страшном и ружном пелагром једном мало боље у очи погледамо; да се с њоме, хтели не хтелн, из ближе упознамо; да јој, вољ не вољ1, са своје страно поклонимо сву своју пажњу, како бисмо са њом могли отпочети озбпљну и мушку борбу, као што то и доликује људима. У својој расправи под именом «Пелаграи, штампаној у «Бечкој Клиници” за 1890 годину, др. Бергер, срески лекар у Градишци, одмах у почетку, казује нам како се ова болест по имену зове: «Пелагра, од pelle agra, pellagre, по Француски, mal de la rosa, rosa delle Astune из Шпаније, mal tosso, scoTbuto, alpino, mal della misena и т. д поред имена пелагре, прозвана још од Талијана, болест је топлијег подпебља, између 42— 47 ступња ширине, махом ендемична, није заразна и нема грознице, хронична је, обично спопада сироте земљеделце у оним покрајинама где се највише обделава кукуруз.” То је тако у опште, за цео свет. У гроФству Горици н Градишци, у Аустрији, почетком 80 година, након неколико гладнпх година, пелагра се не само одомаћила, него је узела и велики мах, те се је лекарско друштво у Горици 1884 год.