Дело

2()

Д_Е л_о

На зарије своје избраздано лице у око}>еле руке и спусти главу на колена, те гако по читаве сате у мислима иде за својим сином но забранима или но далеким и непознатим местима и разговара с њим. Спремио се једном за Краљево да набави непгго за кућу и сељаие тиочанске. Ишао је дуго сеоским друмом, ’нако забо рављен за себе, а из даљине се разламају звуци звона — тамо негде оглашавају нокојника, нека неман утиснула му се у душу; он гази по блату, а све му се чини да звона говоре: умр о Јеврем, умр’о Јеврем. Старац наже кроз гору и пољем уплашен. () Боже, молим ти се помози моме сину и дај му свако добро. — И једва дану кад иаде у Краљево. А ту га изненада озари сунце наде и радости. Случај га нанесе на ме’ану где беху неке кириџије који су познавали и њега и н.егова сина. Иутовали су из Београда. Рекоше и они старцу да су сина н.егова видели, ни онај џигља, ни дај Боже; него стао на снагу па се н уљудио: одело му је ка’ и у осталих варошана. Нема опанака него обуће од коже на ногама, а носи се баш као и ерески капетан. Здрав је и ради у некакој башти под ајлук, и. вели, добро зарађује и леио живи. И веле још кириџије: Јеврем их је молио и кумио да наврну мало на Тиоче до чика Петра или да нађу ког сељака из Тиоча, па да му исиричају и кажу све пгга је и како је с њим; да га лепо поздраве и све му кажу, како је он на ајлуку и врло лепо жнви И неће, вели,. долазити, јер му је тамо много добро, него баш ако хоће отацт нека н.ему доће, пошто већ и онако нема ниигга у селу. А баш је, рекоше, рад да види оца и да дође, као рад би да буде код п.ега, кад се овај буде женио. А скорим се хоће женити, јер се, вели, намерио на прилику из добре куће. ()д тог дана старац се осети као окупан: као да јс снрао тугу са себе а у намет му се усели мисао да види сина. И из дана у дан све би се више гонио њом. Постенено га иодузе неодређена тежња, иеко нредосећање нове среће што ће да се јави после толиких година тешка рада и мучна живота. II увек, био на раду или одморку, гледао је свога сина у облацима, у ваз iyxy, у грању п свуда, замишљао га са чнзмама на ногама н све лепо варошки одевена, замишљао га је као човека са брадом