Дело

УСТАВНА Н ДРУШТВЕНО-НОЛИТИЧКА 1ШТАЊА 459 Разлог који се протпв оваквога схватања кад кад чује : да законодавац може да погреши. те донста плп о устав да се огрешп нли да какву одредбу неправичну у закон унесе не може вредети већ нп ио томе, што такав псти случај може да наступи п код судова, иа опет зато протпву одлуке највпшега суда нема нпкаквога правнога средства. У нас, у Србији. где у многим гштањнма постоје настранн п наопаки појмовп у иркос науци, искуству и иракси образованпх народа, впдела су се, у последње време, п у овоме са свим чудповата гледпшта. Тако је нпр. садашњн мпнистар просвете, у пме владе, тражпо званнчно од правнога Факултета наше Велнке Школе. да му да мпшњсње : да лн су неки законп, посталп после Устава 1888. годпне, сагласпп у пзвеснпм одредбама својим са некпм одредбама уставним. Тако је Касациони Суд у једном питању, где је имао да се применп пзвестан члан закона о порезу, протпвно закону одлуку донео на том основу, што он тобож не одговара пзвесној одредбп уставној (нитање о прирезу државном од 46 пара дпнарских). Док је опет, с друге стране, влада тражнла, да јој судовн прпзнаду као закон указ један, којпм се један позптпван закон. редовним путем постао и обнародоваи. укида п уништава. па том основу што је закон тобож цротпван Уставу и неком природном ираву. Држање суда нај■одредбе његове одговарају уетаву, и упушт. ње еудова у оцену да лп је закон уетавнпм лутем постао. Тако он о првом питању управо нншта п не говгрп, а о другом говорн тако да пзгледа као да на прво мисли : јер вслп да ее скоро евп одличнп правншш, међу којнма u Блунчлп, слажу у томе, да је суднја у нраву денитп : је лп закон постао уставппм путем, а нарочито ,ia ли су сви законодавнн фактори па њ иристала, алн да то мишљење нпје усвојила већпна сувремених законодавстава пз разлога целисходноетн. Међу тнм то не етоји у иетпнп. Блунчли нпр. на кога се п г. ЂорђевиК познва велп : да је судија у нраву ценнти Формалну етрану закона: дч лн ј ■ он уставним путем постао ; алп он ту разуме само то, да ли је Скупштнна на то прнетала и да лп је владалац закои санкцпонисао, а не ц пспптивање еамога еастава скупштнне, избора, способностп за решавање п т. д. као што би то изашло по твр1,ен.у г. Ђорђовпћевом. Пето тако не стојн да такву оцеиу забрањује иеБпна сувремених : аконодапстава. као што не стоји iiu то да то забрањује наш Устав од 1888. Он забрањује еамо испптнвање: далн је скунштина при какоме закону . суделовала начииом како т<> устав нропнеује, а не п да лн је она у онште суделовала, као што ее јасно видн нз п >следње алинеје чл. 117. где ее каже •• да ее у обнародовању закона мора казатп да је на п.ега ирпетала Мародна Скуиштина. Друго је еа евпм нптање : да ли еудовп могу да се унуштају у оцену да .ли еу одредбе законске саглаене е уставом. За то нису нн одлични i рлг.нпцм, ни закоиодавна пракса. 30*