Дело

Д Е Л 0 470 Ако је већ требадо одушевљених младпћскнх духова, да се у тадањим неповолпшм прилнкама изазове некн умни покрет, потребна је, сем тога, била нека мера воље и пстраЈности наспрам влаеника у домовпни, претпостављајућп да човек неће да се поводи н попушта. Шгампа је била затворена младпм писцнма п то пела штампа. Ја познајсм једнога, којпје 1872 своју последњу одбрану штамиао као плаћени оглас у .једним данскпм новинама, п ко.ме после тога девет пуннх годпна нп један орган дневне шгампе нпје сгајао на расиоложењу. да би сс MOiao бранпти од наиада, који ст иадалп на њ као кпша. За то исто време, у. коме се шпрно књт1жевнп глас Норвешке, Данни су се у главном бавп.ти око тога, да поннзе оно нешто данских књпга. које с-у својо.м с.мелошћу стекле у туђпнн неку публпку. Данци су отежали својрј књижевностп проходњу у туђпнп : они су учинили да је немогућно да се њој према вредности од г признање у туђинп. На}»очито су ноказалп оскуднцу у љубавн према Отаџбннп баш онп, којп су тврдилн да представљају народно осећање. п водплп су рат протнву духова што су тежнли изићи из конвеннионалннх погледа, који су унутра заглупљујућп утпцали, докле су с ноља отсжавалн п спречавали нрнзнање и ауторптет. Нп једно данско пме није прод| ло у туђпну уздпзано једнодушнпм признањем Данана : оно је дошло опрњено, упрљано и без звука. Ни један дански талеиаг пије дошао ношен оннм цењењем н нрсцењивањем од своје домовине, које је чссто први стуиањ ев[>опс ком гласу. Све је долазило потцењивано, и онај пгго је посио то нме бно је сем тога у својој домовини. но иравплу. спречаван у напредовању неповољнпм прнлнкама, ге да би се могао нробнтн. Јер домаћн је суд на том пољу од неке важности.. Леиа књижевност нпје као музика нлн сликарство нлн ексактна наука баш унпверсалне прнроде. Лепота н вредност овде се осннвају ноглавиго на облику речп, којн се не да пресадити илп п])евестп. Увек остаје нешго, што сгранац мора од ипшчевпх земљака да нрими на реч и веру. Али док норвешки пнсац у туђпни, нма увек за леђпма Норвешку, дотле дански нисац пма у туђини, ио правплу, Данску протпву себе. Наиадају га иознати земљацн у Франнускпм часоппсима, анонимни копенхагенски допнсници у берлинскпм листовнма, илп у немачко-рускпм пли холандскпм. Па нп дански телеграФскн биро') није неутралан Дански ппсац морао ј<‘ кад кад рећи у себп: Та. кад нс би бпло мојнх драгнх земљака, ја бих можда прод ро уз пркос свему. Наравно нпсу једпно ове нрилике криве, што данска у европском угледу не заузнма тако впсок положај коо Порвешка. Моглн бисмо н мн у туђнни правпти најбешње рекламе за данску лнте])атуру, па ппак не би нпшта помогло. ‘) Бнро Рнцау. Нрпм. пздлв.