Дело

472 д; е л о Стање, у ком човек мора битн безграннчно обазрпв према власницима и њиховим прнсталниамл. Све се прашга, свака с-лабост, свако незнање, све што је за подсмех, свако ниско осећање, свака безхарактерност. Правна је свест за њих постала ратегљива као гумеластика. Ако нма каког сведока који је на сметњи, његл нестаје. Један женски члан неког сиротињског завода иредузнма нут у Бразнлнју, ради провођења.') Ми остали немамо средстава за то, она пма. Нпшта не шкоди, нншта не убпја. Онај рђаво пролазн, који нема сведока при руци, н ннко се на то не љутн. Какав истакнуг заузимљив човек може једнога дана стајати на челу неком подузећу н сутра дан нападати га са највећом енергијом. То не мари ништа. Он може да буде на челу каком дршгву за спаљивање мртваца, а иосле године дана забрањпвати сваком свештеннку, да може да буде присутан, кад се спаљују мртвацп.* 2) Нпшта не убпја, ништаг не шкодп. Мало се смеју, п нпко се не љути на то. Нема јавнога мпшљења. II Један министар може мирно стојати у скунштнни испоказивати се хумористичан, жалећи се на то.3) Ну. сгање је тако, да се сдруге стране, ако је реч о оннма нгго су верни уставу, не врши ннкака толеранција. Ништа се не нрашта, чак ни учествовање у једној вечерњој забави за неког неомиљеног човека.4) Све се нрибележава, Нема нпскостн, која је у нападу нечасна. Редакцијн једнога прљавог листа мннистар даје слободан процес.5) А са правним осећањем болује и љубав ка слободи. Да ли се доиста верује да тако стање оставља таленте у земљи недирнуте ? Како би то могло битн ? Ulra видимо ? Видимо таленте, који најпре много обећавају, како иостаЈу страшљизи, како само површно дејствују ц свакн дан ностају бљутавији. Видимо таленге, којн свакога дана све впшс презају од стварности који бивају све извештаченији н болеснији. Видимо — п то као правило — таленте, које оиустошава харакгер, који би требало да их поднже. Док незнатнпји таленат може да раете, ако га характер унапред иокреће, бесхарактерношћу се опустошава и већи таленаг. У књижевности впдимо лнчностн, које се ионпштаваЈу иред мрачннм поштењацпма, којима су некад нркосили : видимо како сс Ј) Ј редник неких длнских новина обратио је у једном чланку пажњу на разне злоупотребе у сиротињском заводу у Корсеру. Кад је дошло до суда, једна жена, која је била главни сведок, отпраћена је у Бразилију, п уредник добије три месеца затвора 2) Министар црквених послова Гос. 3) Министар правде Нелеман. ■*) Јубилејска свечанст окт. 1891. у част Д-р Г. Брандеса. Нрим. издав* ’) > Данској има уетанова слободнога процеса, да би могли и они што су без средства да бране своју част од напада. Како су многи, на које се бацно блатом прл.ави владин лист Пунш, иодигли цроцес иротнву тога диста, министар је главпом уреднику одобрио слободан процес.