Дело

Све су прпзнале да диФтерпја у носледње време страшна оиустошавања чинп. Известплац енглеске комиснје Hr. Echvard Seaton изнео је ове статистичне податке о шпрењу ове болести: На милијун становника у Енглеекој. 1881-3 1884-6 1887-9 1890-2 умрло је l4d 166 173 192 умрло је 852 909 1260 loOS на милијун становника у Лондону Да би се знала последња реч, коју јс медицпнска наука о диФгерији нзрекла, ја ћу изнети у главноме комисијско извешће немачкпх научењакаг којн су махом Кохови ђаин. Оно гласи : 1. Проузроковач дпФтернје јесте днФтеритична бактерпја. Да је она одиста узрок диФтерпје — внше се не сумња. Према томс од сад се само она гушобоља сме звати диФтераја, ако се код тог болесннка ова бактерпја нађе. 2. Пма гушобоља, које по изгледу иа праву диФтернју наличе, а којој су узрок други органпзмн — с-трептококе, стабрнлококе птд. које такође лако илп тешко пролазе као и права диФтерија. ДиФеренцијадна диагноза може се само бактериолошким исиитнвањем да поставн. 3. ДнФтернтпчне епидемије, као н остале заразне болестп променљиве су ћуди — неке су епидемије благог карактера, а неке су веома зле где врло мало оболеле деие ;киса остану. 4. Овој нроменњнвости п јачинн ово су узроци : а). Што већа илн мања количпна овпх бактернја у болеснпка унђе: као и јачина отрова (Virulent), које оне пуштају. б,) Што поред овнх дпФтеритнчних бактерија у неким епидемијама н друге сорте гљивнца на оболслу гушу н ноздрве нападну. То су пак оне бактерије, што труљење изазнвају п с тога днФтеритпчном болесннку из уста јако заудара. 5. ДиФтеритични бацплус може да се нађе у чељустн п носу здравнх индивпдуа — без појава болести. Тек кад се слузокожа у гушн новредн, или задере, бпло услед акутних катара због иромене времена — тек онда се бактерија ту угњездн. 6. ДиФтернја се најчешће преносп директним додиром болесника, н то: кад нас белесннк случајно упљује, илн сс иа нас нскашље, нлн на нас кине — даљс љубећи болесннка, пипајућп га ио телу, наЈ)очито но образу. којн је оннм балама пз усга ноквашен. Даље диФтернја ее преносп н стварпма, које је болесннк у рукама нмао — као тањнри, разно рубље, играчке нгд. 7. Болесннк је у стању да нренесе заразу ову. докле јс опасна, докле год буде нмао овс бактернје на слузокожи, чељустп плп носу. Бактерија ових нестане обпчно од.мах плн после кратког времена ио