Дело

КРИТИКА И БИБЛИОТРАФИЈА АвакумивиИа Јов. Ђ Отара српска порота, поређена са енглеском поротом, приступна беседа академска — (Глас XLIV Српске Краљевске Академпје) Београд (држ. штампарпја) 1894. 8°.36. Већ раније смо пмалп прилнке да наглашујемо и нарочнто ис-тнчемо једну напомену, која као да јо само у Србијн потребна. Ево где то морамо да чннимо п овом прилпком. V опште је врло незгодна ствар, кад се и у обпчнпм радовпма нашпх писаца сретнеге с тпм Фактом, да се онп чпне невештп чптавнм десетинама годпна рада на струцп коју обрађују, п да вам пзлажу дотпчну грану науке онако, како је то чпњено пре трпдесет годпна. Колпка је незгода у овоме тек онда, кад се с том н таквом појавом срећемо у једној прпступној академској беседп, која на првом месту треба да будс оно, што се зове последња реч науке ?! Признајемо одмах, да нам ова околност, пли да се одмах јасно п отворсно пзразпмо, да нам ова мана, нп у једном академском раду ннје стрчала у толикој мери као у ирпступној беседп г. Авакумовића, с којом треба да упознамо чпгаоце овог часописа. Та мана н тај недостатак ирате међу тим све г. Авакумовићеве научне радове. Прелистајте његову Те орију казненог ирава п радове који су јој претходпли, п нз којпх је она и постала, н ви ћете се на мах самн уверпти у ово, што вам рекох. Другн захгев којп се с иравом можс ставпгп, којн се пгга внше ио себи разуме за све приступне академске беседе, нарочнто н у највећој мерп за оне нз друштвсних н естетпчкпх наука, у томе је, да оне трсба да буду пнсане, ако не најлеишим стилом, а оно најленшпм, најчпстијим и најправнлнијпм језнком. II кад научним академпјама, па н нашрј. не би био један од главних задатака, да уз неговањс стручнпх наука раде нарочнто на одржању и усавршавању ]езика. академинма би то всћ ирема томе требала да буде неоснорна дужносг, што онн иредстављају најннтелигентнијн скуп људн. којима се поносн један народ у својој науцн и књнжевности, и којн треба да буду тнм већи и савршеннјн. шго их је