Дело

KPIITIIKA II ВНБЛНОП’АФИЈЛ Г> 17 iio један отесан камен н да онрављају ову стару цркву, којој сс кубе раснукло од зе.мљотреса 1749. г.“ II када се са.мо ово наведено прочпга. осетн се непотнуност, а кад се још нотражн извор, онда се тек видп п бесмислица. Г. Лчивковпћ служно се, ио свој прилицп, „Требевнће.м“ за ово, а овај онет црпао ie нетачно пз „Ше.матиз.ма правосдавне мптроиолије н архпднјецезе дабробосанске“ за годнну 188i?. У ово.м то место глас-и : „Прп мптронолнту пак Дабро-Босанском Меленгију Мнлинковнћу. који првп пренеое сврју катедру из Добруна или из манасгнра Бање у Сарајево 1717. народ је проширио цркву каква је и данас: начињено је те.мпло н позлаћено, а то све као што запнсннк каже „ижднвеннјем сребрник госнодпна II. М. Д. Б. Кир. Мелентнја Миленковнћа“: радња је ова довршена 3. јуна 1730. Године иак 1735. иодигнута је и школа нова уз цркву. Алн 1749. ирквено се кубе раснукне од земљотреса. те до 1751. једва се смјело служптп у црквн. Тога доба турцн су зидали садашњи град сарајевскн. коме је неки иаша Кукавица положпо темељ 1746. маја првога. Православннм зндарнма којн радпше на тврђавн, дозвољено је било да с-ваки мајстор може понпјетп но један отес-ан камен за пркву. II збпља 1752. кубе се масивно (тврдој начинн и цркву освешта иовп мнтроиолнт Напсије Лазаревпћ, бнвшн прнје гога архпмандрит маиастнра Пнве.“ (стр. 46). — Када је већ реч о црквн, да по.менем да би боље учинпо г. Жнвковић да је узео оннс нове цркве од Косановпћа (у нстом „Шематнзму“, стр. 47.—51.), јер је много ленши и потпуннјн. Тн.м бп се пзбегло, даје Косановпћ као ceemtemiK прпкунпо нри.тоге за цркву у Русијп до 2000 дуката (сгр. о8.), па казало, да је Косановић, пошто је црква бнла готова, отишао у Русију као архимандрнт и прнкупно преко 2000 дуката. — Католичка нова црква лежн са позадине ире.ча ернској новој цркви. Ту занпмљнву ннтерееност иремегнуо је номенутн на етр. 40. Једна од крупнијнх грешака исторнјскнх је она што се велн на стр. 103.—104. о еиископнјн дабарској. Ппсац је нзгубио нз вида, да је II. Руварац још 1878. у Годпшњнци Чуннћеве задужбпне књ. II, на стр. 250. тврдпо : „да је основана од св. Саве дабарска еиискоинја с црквом била у Полимљу, а на име у манастиру Бањии, игго је и Дучпћ прнмно у својој новој „Псторнјн српске православне цркве“ (стр. 321.), јер да је тај чланак нмао на уму нншућн књигу ову о Сарајеву не бн без сумње рекао: „Кад св. Сава заведе епнскопнје по сриској држави, основао је за Босну еипскопију у манастпЈ>у Дабру 1220. год. н гу су седеле владике све до 1717. годнне. Те године иренесе своју столнцу по донуштењу архнјерејског сабора гадашњп владика Мелентије Мнленковпћ из Дабра у Сарајево, где је и данас“. Овде је још једна нетачност. Владш.а Мелентнје нпје иренео нз Дабра у Сарајево своју столпцу, јер је она пз Бање већ раннје бпла нренесена на север, што се видн п нз поменутога чланка II. Руварца н нз Псторије Дучићеве. ^ ставу за овн.м наведеном штамнарпјска је г]>ешка 1867. место 1767. — > годпнама, када је којн митрополит владао, п.ча п несугласпца п нетачности. Њнх треба све довссти у ред, па том прнлпком променптп и годнну почетка вла-