Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАФИЈА 519 вијнм тековинама. Данас је bi'L Сарајево у многом нзмењено но шгоје то било ii]>e 10—15 година, када је ппсац у љсм бно ; данас веК ннсу највпшс земаљскс власти само на лсвој страни (стр. 13.), нитн су улице „калдрмисане“ (стр. 26.), нптн само сиромашнији удају своје кћери ван Сарајева (стр. 87.) — свс јс то сада другаче. Као што је другаче. но ш го писац велн: да јс „мпндерлук застрт скупоценнм ћилимом" (стр. 27.) : бешс некада макар у обичају, сада се и осредњн Сарајевац задовољава н црвеном чохом ! Колико је менп знано, трамвајска је нруга само једна у граду и то она што води од иоште до железничке станице ; према том не стојн да везује најживље и најважније крајеве овога града (стр. 45.)Некада је Кашиковић бно и уредник „Босанске Вилем и учитељ (стј> 43.), алн данас је само уредник ; некада je н по који срнски лист улазпо у Босну : (стр. 92.), а сада је за њих стална забрана. Некада су истнна и слати питомци на страну да изучавају ирава и медицину (стр. 82.), а даиас се већ враћају у Босну да нослуже (ако узмогну) свом роду. lleлико нх је већ свршило своје студије п отишло у Босну на носао. Овогодпшњн „Неретљанин" уверава, да војске редовне има на 15000, а у овој књнзн пде број на 30000 (стр. 22.). На стр. 86. говорн писац о крспом имену — номиње да у Сарајеву слави један крено име о св. Сави „и ако је то нов светац“, па се домишљаоткуда је то. Менн сс пак чини, да св. Сава у Сарајеву не ссада баш у тако ретке славе; колнко ја знам, за овај мах, у Сарајеву га славе ове породнце : X. Рпстпћн, ЈеФтановпћи, Деспићи и Рашевићи. II у самом Београду, као и у Србнјн, има људи којп ту славу славе. Још нешто морамо рећи о књизи. ЈКелети бисмо да се избегну понавл>ања у њој. На што ио што год на два трп места? Дело нзгуби драж, кад у том пзобилује. Ето на стр. 26. говори, да је Ташли хан данашња Франц-ЈосиФОва улпца п то најважннја, на стр. 34. исто то само с том разликом шго јс овде Ташлп хан написан малнм почетним словом иа то читамо п на стр. 39. и 81. Такпх ионавл>ања наћи ћете почесто. Да не бпсмо нсписивали места сама, навешћемо задоказ неколнко страна, на којима нађосмо понављања: тако на стр. 28. п 48., 29. и 31., 35 н 76.. 40. п 101., 55. и 57., 82. н 109. итд. II у језику има нешто грешака, п ако у главном ова књига у том иогледу одмиче од других. Ile треба: свиње£пна н јаре/шна, гикоде, узимљу, оба наше, би сте. Када се пнше у бииџ, за што онда богатство, госиодство ? Толш;о о књнзп, којој желпмо нпак добру проходњу н ново издање. Београд Д-р Ђорђе С Ђорђевић. Руска читанка за више разреде средњих школа саставила //. Глушчевићка. Београд. Државна штампарија Краљевине Србије. 1894. Стр. 1—143. 8 ° 1Ј,ена 1\50. Koju год увнђа, колпко је образованом Србину корисно знатп рускн језпк, обрадоваће се овој новој Читанци г-ђе Глушчсвпћке, крја је нзрађена на нстој основи као и ранија, алијемного онширнија због обиља нове грађе у њу унесене. Ирн одабирању градива г-ђа Глушћевпчка је поглавиту нажњу обратила на класична дела из лепе књижевности руске. За прозу је узела одломке нз деда Пушкина, Тургењева, Гогоља, Гончарова, Толстоја, Григоровића, Горшнна п Гороженка, а за иоезију је бирала несме .Бермонгова, Кољцова, Пушкина, Жуковскога, Некрасова п Надсоиа. Покрај овнх унесене су u неколнке басне пз Крилова. Као што се види, новина је, п то добра новпна, шго су покрај старијих писаца, које смо већ навпклн сретати у оваквпм чптанкама, употребљснп одломци