Дело

К Р 0 3 ГРОБЛ.Е 51 Србијин у Приштини, н мој гостољубиви прпјатељ, рече мп, да је елнка верна, јер се он сећа развалина, кад је, рече, пре 18 годпна овде био. Десно, пошто сам ушао у хућуматско двориште, налазн се тамница, иза касарне која je пред њоме. Мени је жао што нисам нмао расположења молити за допуст да је походим, али сам ипак колнко толнко видео. Ушао сам ирво у трем, који се налази нснод касарне, и зауставих се пред вратима саграђенпм од јаких летава. Пза њих, даље на 3—1 корака, налазе сс друга врага, јака, саграђена од гвозденпх полуга ; она затварају улаз у двориште тамннце. Пспред њих седи заптија, чувар, којн контролише разговоре, што их затвореницн воде са својим посегиоцима, којнх је прнличан 6}>oj. II једнн и други стоје код врата и тако разговарају. До заигије налази се н дућанчић, где затвореницп могу куновати нампрннце у јелу. Прилнчно велико дворишге тамнице и доксати тамничке зграде пуни су затворенпка. који илп беспослени шетају. или се старају о своме рубљу, које су опрано разастрли да се суши. Сви. сем тројице, неокованн су, а, ако сам добро опазио, првима је окована по једна нога, а руком држе другп крај сннџира. Одатле сам отишао у Пприназ-џамију,*) кчна се налазп у јужном крају вароши. У дворишту њеном налази се једно турбе, дуго 8 корака, а широко 5. У њ сам морао ући без ципела, и, како Турци кажу, у њему је сахрањен неки барјактар, чији барјак и данас стоји обешен на зиду уз једну, како изгледа, камџију. Том светитељу, рече ми чувар, подједнако се моле u Срби u Турци, — „сви сем Чивута“. Народ, пак, српски казује, да се на том месту дизала негда црква и митронолија, п да је ту кнез Лазар био сахрањен, пре него што је пренесен у Раваницу. Само у том предању п могао бих наћи разлога чину, да и Срби овде долазе на молитву, ако је т. ј. саопштење чуварево тачно. Недалеко одавде налази се н пришгпнска црква. Идући у њу, прошао сам и поред срнске школе и кроз школску авлију, па се мало одморио у у добро уређеној и негованој владичиној башти, која се уз цркву находи. Црква је мала, прнземна грађевпна, која је, како старци причају, некада била мрко обојена, по заповестп Јашар-паше, да се не бн пстављала ван осталих грађевина. Пао мијеуочи врло леп дрворез, од којег је израђена сва олтарска преграда: да речем Филигранскн рад у дрвету. Читавп стубови су скроз нзрезани п ишарани облицима свакојаке врсте, којн представљају дрвеће, животиње и, највише птице. Враћајући се одавде дома, да се одморнм, ирошао сам поред грађевине, која jc у мени изазвала мал’ те не сграву, кад сам погледе на њу бацио. А онп су ми се отелп пут ње, јер мн јс и садашњпм својим тужним нзгледом непоречно тврдила, како је некада у њој морао бујати жнвот, и да се некада у њој морало гледати немерено госнодство. То су дворовн Јашар-паше, *) Не 77)//>(/'тч-џамија, како су јој, погре пно, дали н.ме некп наши писци, што су писали о Прнштинн. II махала, у којој је ова џамија, не зовс се Ниринач-махала, него Пириназ-махала 4*