Дело

К Р 0 3 Г I’ 0 Г. Л> Е 55 целокупностн даје веома леп израз У основн се вндп цокл од тесаног белог мермера; то je сада земљом затрпано. п. нрема томе, могло бн се рећн, да јс црква била внша, ну што сада нзгледа. Доиста, замншљена бар један метар виша него што је, имала бн још ленше размере. Улазећн у дворнште. које је све ограђено зпдом поглед мн се одмах ус.тавио на њеннх пет кубета, које цркви дају необично снажан нзглсд. Ну, пзнутра она се показује са свнм друкчнјом него лн с по.ва, јер се ту виде впднн доказп оннх несрећа, штоје Грачаннца, заједно с народом, којем је елужила. претурила преко главе. Чпм сам ушао унутра, одмах пспод сводова крјн срже први два, мања, кубета. угледах на дес-ној сгранн лик краља Нплутина, на леврј краљпце Симонпде. II њпма, и свима другим светнтељнма, очп су избодене, а тело нагрђено куршумима, којима су их нештеднмице обасппалп разузданп иотомци оних којп су покорнлн ове благословене крајеве. Све у њој речито ка.зује сав онај мрак, крји је дуго притискивао ову царску богомољу. Она је. ко зна колико, служнла пландиштем арнаутској стоци н заклоном чобана, и, по казивању, пропевала ie по ново нре 120 година. Зидови су пуни нагписа, од којих ће зар многи, кад се ирочитају, казиватп тешке дане, крје је црква трајала. Два записа које могох прочптатп казаше мп, да су цркву оправљалн, 1759 годнне, некц Хаџп-Рнста, и, 1785. неки Јован архпмандрнт. Грачаница ее сматра као манастпр, алп служп парохпјалном црквом селу пстог пмена, које’се одмах уз њу налазп. Поповн су ми иоказали неколико старпх пкона нзрађених на дрвету, и с десне стране у олтару нод једним кубетом јсдно удубљење, у коме веле да се налазп гроб, али се се не зна чиј је. Ту се налазе и ликови два светигеља потпуно очувани, јер су били заклоњенн од иогледа злотворских. Сем тога. на једном зпду н то, ако се не варам у олтару с десне стране, одмах поред овог како веле гроба. и данас стојп иснисана сва повеља дарована Грачаннци од њеног основаоца. У своду, који држи средње, вслико. кубе налазп се, кажу, простор, у којем се Богу молпо кра.љ Мплутпн, кад је долазно у Грачаницу. Угледах горе у зиду доиста један ирозор; улазак је водно кроз стуб, који држн свод, ну сад је. кажу, зазндан. Уз Грзчаницу налазн сс и школа која прннада еелу Грачаници. Мило ми је било кад сам вндео да је за невољу снабдевена иотребама које за једну школу поетоје. Поред осталих учпла видео сам на зиду обешену и Карићеву карту Балканског Нолуострва, што теби, ирпјатељу читаоче, одраслом и школованом у слободној Србијн, може битн н иотпуно равнодушно, ну у човека, уиознатог с црнлнкама у којнма се налази Сриство нреко Србпјине јужне границе, ова ће карта пзазвати осећања радости п задовољства. Од Грачанице сам сишао по веома рђавом путу, у Јањево, којејеод ње далеко један сахат. Јањево лежи у дну Вељетинског брда, на врху којег се, п данас, впде развалнне неке тврдиње. Писови око њега образују скоро левак, у дну којег се оно налазн, тако да је улаз у њ колпма