Дело
К Р 0 3 Г Р 0 Б Л> Е 59 коло но соби, поред зндова, находе се ннскп миндерлуци, на к.ојима седн н мнтронолит п онн, којп му у походе дођу. То ie скоро сав намешгај који сам вндео. 0 раду љегову, ако те пнтересује, можеш наћп доста пнсаног и у нас, а ја да тн напоменем само то, да му је веома неправо било, кад је мнтровачка онштина на свој печат ставпла бнла натпис : „православна српска црквено-школска општина“ Реч „српска“ толнко је бола очн мигрополиту, да је општинн слао бпо поруке. да тај иечат нигде не удара. Изгледа даје то чннио мање од страха од Турака, кош ту реч нерадо хоће да чују. а внше за љубав онпх мнсли, којпма је Патрнјаршија прожета у свом раду. Наравно, да Мнтровичани нпсу послушалп свог Митрополита. Ако те не мрзн, ово можеш саопштити и оним својим познаницима, којп сиас срнске народностн у Турској очекују од грчкнх владика, — реч грчкнх сама ми се уметла у перо, а трсбао сам рећи натрнјаршиских — н Грка, и онима, крјн су. илп нз простог незнања, а луде жеље да за свој рачун воде неку поли пку, нлн што су с мислима о положају Cp6nje према Турској и Српства у Турској заостали назад с дваестину годнна, онако душманскп нападали пок. Карића, бнв. консула Србијиног у Скопљу. Пошав пз Вучитрна у Мнтровицу, одмах пза вароши. прошао сам поред једне старе камене ћуирнје, која сад ннчему не служн, jepje, рекоше ми, Ситннца, преко које је она некада водила, променнла корито, отишавши мало даље према нстоку. п овај мост оставила на суву. Тамо су мп рекли, да су мост зидалн Југовићи : свакп по један стуб, отуда дсвет стубова под њнме, и да је један Југовић узидао у свој с-туб своју жену. Мост је с-ав од камена, с парапетима такође од камена, н данас, доста добро одржан *) Мнтровнца мп се. одмах прп уласку, евојнм нзгледом нредставпла као нанредан град. који j'e у многом оетавно за собом друга места овог краја. Везана ноодавна желсзнпком са Солуном, а ноложена на раскрсници путсва за Прпзрен, Иећ, Нови Пазар и да.ве, преко Сјенпце и Плсвља, с Босном, она је постала важно средиште, штоје, наравно, морало утицатп на целокупнн њен пзглед. П околпна јој је ванредно жпвоннсна, као нп у једном од места, која сам до сада иоходпо, нарочито нредео око става Нбра и Снтннцс и романтично Звечанско Брдо, које с остацима града Звечана, необпчно лспо зачнњава митровнчкн виднк. Нашао сам мал’ те не целу варош калдрмисану, сем оног, новог, дела њеног, у којем су мухаџори : угледао еам нсколпко баш лепих грађевпна, п поглед ми се нарочнто устав.вао на угледној п чпстој трокатннцп Хаџи-Адема, н на раскошно.м ха.маму Абдураман-аге. Пало мн јеу очн да има н бунара с гвозденим шмрком, којн се на ретко внђају п у нас, па ми за један рекошс да га је поставио неки Турчпн „за севан“ — обпчај, на који бн се моглп да угледају многн народи сувпше што му разлог лежн *i Кад су ове белешке биле веК скоро спремл.ене за штамау, један Приштевац каза мп, да је овај мост иознат под именом „Војиновића ћупрнје“ ?