Дело

Д Е Л 0 60 искључиво у несебпчном саучешћу н старању о беднима п потребитима, толпко да се, у много прнлика, н не зна пме онога, који је „севап„ учпнио. Угледао сам и доста добро уређених трговпна, којима се за потребе и у свакодневним намирннцама често пута обраћа чак и Приштина. Варош броји 1200—1300 кућа, од којих на Србе пада 130—140. Они нмају и своју школу, нову п лепу зграду. Ове годпне, кад сам тамо бпо, испнт је полагало : у мушкој школи 40 ђака, а у женској 20. У ову школу нду и деца из оних 5—6 латннских кућа које су се овде доселиле нз Скадра, а једна пз 11ећн. Пма приличан број мухаџира Бошљака, Срба Мухаме.дове вере, који бп, ако су нстинита саонштења једног Митровичанина, вољни били дати своју децу у сриску школу „да не би заборавили матерњи језик“, кад би само то смелп од Фанатизма других Мусломана. Онм чак хоће да се назову Србима. Сем овпх српских кућа, које тп номенух, остало је становништво све Мусломаннн, н, највећпм делом, Арнаутпн. Ну ииак за то, учинило ми се да су нарави овде иитомпје вего лн у другнм местима овог краја, или бар да је моћ власти јача ма да ћу ти мало после учннити неколика саопштења, која бн тс чак могла п ноколебати да ми у ово верујеш. У нотврду тога, могао бпх навссти чин, да сс у Мптровицн може кунитп мононолнсаног дувана. Истина, продаваће га и но нижу цену од оне одређене, п држе га у нродавинцама да би. уз њега, могли продавати дуван контрабанде, али сетп се шта сам ти рекао да сам впдео у Качанику, а овде да тп поменем, да ме је у Приштнии сам мутесариФ нудио кријумчаренпм дуваном, јср ни он сам не може други пушнтн. Сазнах, да се у Митровпцн не сме продавати свињско месо. На другим странама Турске у овом погледу много су нонустљивпји муеломанскп становницп. него ли овде. У Сконљу, на lij)., то допуштају само код цркве, а овде нп толнко. Ледпно о Божнћу то допуштају : иродавац, а то је, рекоше ми, један Вучитрнац, донесе свињетииу у џаку, на онда зађе но чаршији п јавља се оннма, за које зна да ће му куиитп трговнну. Ну свс то, ипак, чини се крншом. Пред вече изидох мало у шетњу до Ибра, у којн се, на неколпко мннута хода, испод доле, улива Ситнпца, некада мутна п крвава. На Нбру се налази дрвенн мост, којн служи прелазу на другу страну. Поред њега се ређају иеколпко теФерича, саграђснпх одмах уза саму обалу внше таласа Ибрових. 11a њима впдех неколико мухамеданаца у јсглснп п дајућн маха свом рахатлуку тпме, што су валнма Нбровпм пустилп на вол.у да пм нсиирају ноге. Уживање п слнка, како ја држнм, нс много источанска. Пао мн је у очн и велнкп број јазева, којом је прошарана варош. Корнстсћи сс ноложаем свогј града, Митровнчанн су кроза њ јазевпма спровелн воду из Пбра, ге н.п.ма н баште залнвају, а служи нм п одвођењу нечистоће. Још одмах клд сам био оставио Вучитрн, ја сам према северу угледао бно б]»до. које ми је п нздвојеношћу п облпком својим на])Очито ирпвлачпло ногледе. Пзгледало мн је. да га је неко парочито ту ноставио,