Дело

65 К Р 0 3 Г Р 0 В Л> Е Онп нх се јако боје. Пмао сам пршшке чутн дајсједан заптнја упнтао другог: ЛИта ради, Бога тн, Бахди'?“ — „Нокас — одговорио је упптанн, нратпо сс (био је у пекско.м крају) па кад је углсдао Митровпцу, рсче: као да сам се родноЛ 1>ахдп је био, снгурно, у потери н ето где сс ратоепл.а тога пута, н сунце га обасЈава кад је угледао Мп гвовпцу, у којој cu впдео каква јо сигурност: у сред хукнмата убијају јузбашу, а на срсд пазара крвницп враћају један друго.м крв. Пре кратког времена, нема тому нека годнна, Арнаутп Дреничани с земл.ом еу сравнплн дренпчку каЈ.макамију, у селу Лауипг, и нрогоннли све предст&внике властп. Нп траг се, казују, не нознаје на месту, гдс је кајмакамија била. Мп, до сретања с Аметом, ипсмо учпнплп колико пуна 3 кнлометра пута, а уз пут впделп смо два гробна белега погинулих Арнаута којп су се ту сачекпвалп у заседи. Једно је белегнаместу, гдеје иао Аметов брат, Мујо. Упнтах Амета кад детст}т дају нушку. Одговорио ми је: кад му је 15 г. Оружје му од тада постаје нераздвојни друг; од њега се никада irekc растављатн У дивљини, у којој је одрастао, оно ke га увск иотсекатн на дужностн и обпчаје племсна му. Опште је позната с-твар, како је сплан обпчај крвна освета,који се, у највећем пространству своме, одржао у овнх днвл.их становннка некадашњпх царских н мирних крајева. Читава села њпме се пстребд>ују, јер. у томе погледу, осекање зајсдннце жнво јс у њих развнјено. „Крвна освета, нрочптао сам у једнрј књизи честнтог капстана М. Ннколајевнћа, чпнн те Арбанас не може пстим оком да гледа на пеиознатога, као и на нознатог. Он с места застаје, и са руком но пушкама пнта: из кога сп племена, п онда није ретко да, на име овога, обојнца у исти мах дал,и разговор остављају пушкама.“ Освета ако нс дође до нзмнрења што веома тешко бпва, код обпчаја којп су развнјсни у овом народу, траје до истраге једне стране. Најближему сроднику дужност је светитп најблнжега, и, на тај начпн, читавпм нпзом убпстава, заваде се чнтавн фисови, кад обпчно отпочнљу покушајп за нзмпрење. Крв се плака у новцу н, како мн Амет рсче, за једну крв плака се 12 ксса, што чпнн 6000 гроша. За времс мојег бављења у Мпгровпцн дссилп су се у ђаковичком крају немирн, којп су узелп веома велике раз.мере, да је у ту страну морао отнћи н сам скоискп валпја с много војске. Заваднла су сс два јака фнсз. Краснпканн и Гаши, услед тогл, што су од сгране неког Шакир-аге, нз Фнса Краснпћана, ногннула два спна Бајрамаге, којп прннада Фису Гаша. То су, у тнм Фпсовпма, две најугледнпје породнце ; „код њнх је, рскоше мн два Латннпна Скадранина, које сам у Митровицп впдео, одавпо бпло нешто у срцу“, п расира њпхова покренула је неколнко хил.ада пушака, колнко бројс ова два Фпса. На тај начпн за једну главу, ако сс крвн одмах не стане на иут, можс да падне ио неколико глава, док се ие заваде цела илсмсна. Пса-ага, браг Ахметов, кажу, зарекао се да ће свог брата осветптп тек кад убпје 12 људп на странн свог крвннка. Седмог јс убпо на трн недел.е пред мој долазак у Мнтровнцу. Осећање дужности да сс крв светн, дубоко је укорсњеио у ДЕЛО III i)