Дело

72 Д Е Л 0 Матн к'о мати — љојзп се све допада. II Сока одмах оде дпректору, те се униеа. Кад се иовратила, срете је Стојан : — Ђе си то била V заппта он. — Што ниташ? — Па 'нако. — Бнла сам у доганн Стојан се укочи. — Да се упишеш? — Jec’. А он не може да вјерује. — Ама ти то учинила ? — А шго ? Зар то ннје поштено ? — Па п није, рече Стојан. Кад она плану : — A за што ? Кажи дер ми! — Ето тако, то се мени не допада. него ти то ос-тави. па ради дбма, к'о шго си и дослен. Она *се окрену од њега : — Не fcy. — А ш го ? — Ја хоћу да радим. — Иа зар не можеш друкчнЈе радити ? — Не могу. Стојан стаде пред њу: — Соко ! Ко Бога те молим остави то ! Немој дуго чекат' на fcv ја.. • — А ко тебп вјерује! упаде она. II к'о стријела нзмаче испред њега. А он оста, па к'о да га је неко полпо врелом водом. Otiiui’o је у дућан, па у мал’ што не заплака к'о малехно дијете. — Зар баш она то да учини ! мислио је он. она да пде у догану, а ја мислим да јс узмем!... Тако је сједио дуго, дуго... До два дана иза тога, Сока је ношла у догану. t А од тада је свако јутро пролазила иснред Сгојанова дућана. па би му чисто заједл.иво називала Бога. Стојану опет мука, па да пукне. — Ама за пгго си така ? пита је. — Ето за то, одговори она. — Зар ме баш нећеш послушат' ? — Ннјеси ми гутор. Он је снромах одмах ушутио. Види н сам. да с њоме не може па Kpai...