Дело

II 0 Г Р II Ј Е Ш II Л А 73 Док једног дана нздушп Сока у гивсшецим хаљинама. На глави јјо она „зембила4", обукла ону котулу п ону јакету, иа ностала права нравцата НЈвабица. Ila се још нскако понпјела: мнсли, да чнтав свијет гледа у њу. А ’вамо јој се свн подсмјехивају : — Виђела се свиња, у чем’ није била, всле једнп. — Пошвабила се, кажу други. — Тешко њојзи, додају трећи. Стојан то не могаше гледати. Зар да он евојпм рођеним очнма гледа"? — Hirje друкчије, него му душа дошла у иодгрлац. Тешко му, брате, баш му тешко. Узмучно се јадник к’о нпко његов, mcth'o руке у џепове, на хода испред дућана, а крупно се замислно. Најпошље се оддучн. Оставп столицу на дућан, да му не би ко год уљег’о, па оде унраво Cokuhoj кући. Ту је затек’о и њу п матер јој. Обје се зачуднше, кад га угледаше, ria скочпше на ноге испред њега. А он ни ријечи, ни да и’ поздрави, него сједе у дно собе на једну мунтаФТицу.1) — Знаш шта је, рече Cokiihoj матери, дош’о сам, да те нешто питам. — Нека сп, вели она. — Не знам: хоће ли ти бит' мрско илп драго, али ја више не могу трпнт’. — А шта је? нита стара. — Ево шта j‘e : ја сам мислио да иштем Соку. Оне се обје погледаше, а он настави : — Мислио сам да је нштем, ама она иреко моје ријечи пође у догану. Молио сам је да не нђе, а она баш хоћс. — II хоћу, упаде Сока. — Чекај мало, рече они, пушћп ме да кажем. Ти ме нијесп шћела послушати, него сп обукла п ту бруку на се. — Драго ми је, дочска Сока. — Али шта говорн евијст ? — Нека говорн шта хоће ! Ја не жпвнм за свнјет него за се. Стојан се намргоди, па загладп бркове. — Ја сам, бнва, дош'о да вам лијсно и поштено кажем, ако се оканиш тога н узећу те, а ако се не оканиш, онда не ћу, па да ти je звијезда данпца на челу. Сока поче од љутине да црвени н да блнједи. Ј) МунтаФта, то је са свим к'о мали сто, она служн j ноКн, јер на љој стојн свцјећа.