Дело

6 Д Е Л 0 И још бољи, — кад бн бол>их било. Уљегоше горинп пр вјенци У Лалину широку механу Да с пптају за јуначко здравље II да гутну што је за гутање. Први уђе Бјелоселић Вића, ЗасЈени га воштаница св јећа, Св'јећа гори а тамјан димори, Он се врати, застаде на врати. Уђе Вуле, онај с Орље Куле, Впдје Лалу на одру прострту; Ех њезине очи заклопљене, Ех њезине руке прекрштене, Он се врати, застаде на врати. За њнм Дане, ка’ птица са гране, Ка’-но што се иде на весеље, Впдје јаде пак се и препаде: Чело главе крчмарице Лале Горн св јећа. горп воштаница А о св'јећи листак харти-листак, Бпће, бели, да ту нешто пише, Ал кроз сузе прочитат’ не може. Он дозива побратпма Мајну: Чати, брале, шта нам ппше Лале L Мајна чита себи и дружини: Збогом, браћо, збогом пријатељи! Умрла вам крчмарица Лала, Умрла вам сеја и гости.па, Убпла је чама и осама, Зимска чама, предуга осама. Наћи ћете гроша н дуката Ал нећете у подруму внна. Благо вама да ме укопате; Алп, браћо. просто вам не билоАко менп задушје не дате, Да се рујна винца напијете, Око мене коло поиграте.