Дело

8 Д Е Л 0 Гласно пјева крчмарица Лала: „Хвала, браћо, од подрума мога Што његову оросисте сушу, Не за моју, ни за чију душу Већ за вашу гушу пјеванушу Ја сам иила док је била зима, Сад ви пите до Митрова данка, Ја ћу служит’, весела нам мајка — Вино пише горини прв’јенци, Впно пише пак се веселише, Шуркулију Лали опростише. Ал наздравља крчмарица Лала Триш-четириш Љутици Богдану, Ситно кити, да је слађе пити, Слатко збори ка’ поток у гори. Љутици се чело разведрило, Иснод мрка смејуши се брка, Мор-доламу о землжцу вура Пак поведе коло наоколо, Грли Лалу, халали јој шалу. И попјева, ка1 да муња сјева: «Ај горпцо, српска слободицо, Из тебе ће поникнут’ цвијеће, Нама хоће, а душману неће. Ај хајдуци и људи и вуци, Људма људи, а вуцима вуци. Ваше груди метеризи тврди, Ваши мачи од синџира јачи, Ваша p'ana рајпна одбрана; Пак се бијте, робље слободите, Кад затреба и мене зовпте.” Оде Богде кући пјевајући, Оста гора соколе бројећи, Крчмарица соколе појећи. Подвнкује Соколовић Дане Да се ори на четири стране: