Дело

514 Д Е Л 0 вате Ако је само језгро народа п државе здраво — то ће се све преболети. Србија је, но г. Тумн, богата — врло богата природним благом сваке врсте, а велика маса становнишгва је н ф 'Зпчки, п душевпо. u морално здрава и живп у врло повољним матерпјалппм прнликама. А тнме су дате већ основне погодбе за солидно заснованп и срећан др жавнп жпвот. 0 народу самом овако суди ппсад: „Основна црта српскога народа је управо претерана љубав ка самосталности, због чега се Срб i у Краљевинп којп не знају ни за племетво нп за вел ке поседнике, могу с основом сматратн као најдемонктратскпјп народ на истоку а може битн и у целој Јевропн. Свакн путнпк који политпчке одношаје и друштвепи жпвот у Србпји пажљиво посматра, невољно добија утисак да је ова држава чнсто демократска републпка на врху које се у место председнпка налазп један Краљ“ . . „Тако суревњиво чувапа једнакост свпју грађапа у држави не манпФестује се у томе, да Срби себе гматрају за људе мале вредности или простаке; на протпв они налазе да су сви у неку руку племпћп. С тога се Србп увек буне против сваког јарма, којп им се хоће да наметне.« „Енергпја Срба не појављује се изненадно; много више се она јавља у томе, да Србпн и најтежа предузећа врши без нарсдшто приметнога душевнога кретања. н, привпдно, с највећом равнодушношћу . .. »Србп су врло жпвахан и интелигентан народ, парод кој > брзо схвата, те за то и опште образовање у земљп велпке напретке чпнп. „Србпн је умерен, пздржљив у поднашању „штрапаца" гваке врсте, јуначан п неустрашљпв“ Према овакпм особпнама Срба, велп ппсац, нпје чудо што је ра.дпкализам ухватпо јакога корена. Тајну успеха радпкалне странке пнсац впдп у томе, што је она обећала и дала општ нску самоуправу и што је обећала смањење иореза, алп то ппсцу нпје сметало, ппак, да прпзна, како су Фпнанспје за владе радикалне странке поправљене. Остаје, на сваки начин, загонетно, како је он то д оје спојпо у једно. 0 Финансисијама г Тума ево шта велп: »Непристрасна оцена Фннансвскога положаја Србије показује, да Србнја до рата с Турском 1876. године не само што нпје имала нп мало деФицпта, него је имала впшка, готовпне, од 189.361 дпнар, да је, нрема томе, тада Србија у Фппапспском иогледу бпла добро, да нпје имала нимало државнпх дугова п да је пмала впшке. „Тек српско-турск i рат п обавезе примљене берлинскпм уговором почпњу осетпо дејствоватп на Фпнанспско стање ... „Од годнне 1881 нарочпто расте српскн државни дуг. Интерес и отплата дуга већ у 1885. години износп 11.583,824. динара, а у 1886. ова се циФра пење на 15.000.0U0 дпнара — на циФру, колнко је ире 12 година било свега државнпх пздатака! При том је u сума на војску, још пре српско бугарскога рата, порасла на 19.211.276 динара После