Дело

КРИТИКА П ВПБДИОГРАФИЈ 521 Само би једну примедбу имади да учинимо г. иисцу, а то је, да му је рад сувише сухопаран u стереотппан. Голо набрајање биљака даје деду у неку руку изглед каквог катадога. Могло со то нроширити уметањем кратких дијагноза, истицањем раздика средњпх врста, синонимијом, географским простирањем, врстом земљишта и сдичним примедбама, које удаљавају монотонију, а у исто доба од врдо су ведике важности u по науку. Врање 22. нов. 1894. Лујо В. Адаиовић N i k k о 1 а Ј. Ј о о s. Beriihrungen zwizchen den westfinnischen und slavischen Sprachen von

Helsingfors, Druckerei der finnischen Litteratnr — Gesellschaft, 1893 —Ha 8-ни, 2 л. 94 стр. Ј л. Проучавање речнпчкога бдага, изнадажење пзвора поједнним речима v језику, тежак је посао, али за то ипак захвалан и интересан Њиме се помаже у недостатку ипсаних извора; опо расветљује многу нејасност; баца јачу светлост на прошлост; даје богате грађе за кудтурнп део онога народа, чпји је језик у пспитивању. Ово се види веома згодно код једне гране језика, што не припада пндоевропској лози, алп за то ипак у себн има доста блага њена. Ту, мисдпмо, Финске језике. На проучавању њиховом у новпје доба почело се живље радити, нарочито на проучавању западно-Финскога деда. Рад, чпјп натппс на врху исппсасмо као и Томзенов, о ком има опширни реФерат у Јагићеву Архиву XVI стр. 269—281. посдедњи су те врсте. Из њих се најбоље видп, како фински језпци беху у додиру са индојевропским, како онп пмају безброј туђица, из којпх се закључује да су у западним језпцима фпнскпм најстарије туђе речи из дитавскога, а млађе из сдовенскпх језика, u то из рускога; ових има из старијега и млађега доба. Шта више надазп се п синтактичког утицаја рускога језпка. Ну ннје само то интересно. За културну псторију важна i’e позајмнца некодпко термина из источне православне црквене термпнологпје као и оно неколико речи које су обдпком својпм из прехисторискога доба рускога језика. Ово све може иосдужити п за одређење домовине Финске, коју Томзен тражи нешто јужније. Расправа ова у уводу претреса досадашње радове на том пољу, исправљајући многу неправидност, а за тим говори о сдовенском утпцаЈу на западне Финске језике ; прегдедао је самогдаснике п сугдаснике у туђпм речима како у корепу и у основи тако п у наставку. На крају је додао речник руских речн које се надазе у финским језицима, на броју преко 60. Писац не јамчи за потпуност; старпје туђнце су по могућству тачно наведене; мдађе cv само оне унете, које се у расправн наводе. Ђ.