Дело

526 Д Е Л 0 знатом ногодбом хрватском с Маџарнма 1868. године. Хрватима се ова расправица свиди? те је и сам „Вијенац“ препоручује, јер „таково што нема ни данас у хрватском језику“. — Познат у нас са неколико радова о нашој књижевности на руском језику, Нлатон Кудаковски написао је повеће дело „О иллирств i‘£. Предмет сам тражи да се овим делом дуже позабавимо, с тога ћемо гледати да до књиге дођемо и о њој проговоримо. — „Српски Глас“ од броја 50. почео је доноспти о „Стјепану Митрову Љубгши11 из пера Марка Цара. Ово је једна глава пз његове књиге „Моје Сиџиатије11, што ће ових дана угледати света. У тој књизи биКе говора у носебним главама јсш о овим срнским књижевницима: II. ПетровиКу Његошу, Ђури ЈакшиКу, Војиславу ИлијКу и Меду ПуцпКу. Од туђих књижевника узети су: Кардући, Хајне, X. Тен, Е. Кастелар, де Muce, Готије и Ђ. Бајрон. — У 132. бр. „Србобрана“ штампана је крштеница Петра Прерадовића, познатога песника, из које се види, да је рођен 7. Марта 1818., а крштен 10. марта у Трешњевнцц, у цркви православној. Кум је био Тодор ПиштевиК, а крстио га свештеник Јован Грубачевић. — У неколико последњих бројсва за ову годину Ђ. Шурмин дао нам је у „РаKirci ро kajkavskoj literaturi“ лепу сличицу о новијој кајкавској литератури, те и расветлио по које тамно меето. Задржао се највише на овим писцима из те литературе : Тиву Брезовачком (f 1805.), Томи Миклупшћу (1767, —1833.), Матији Јандрићу (f 28. Фебруара 1828), Јакову Ловренчићу (1787 — не 1780 — f 1842, 27. јануара), Иван КризманиК (2. маја 1766. — 22. маја 1852.) u т. д. — Један од марлшвцјих мла1,их радника на хрватској књижевности, др. Стјеиан Босанац наиисао је расправу 0 Sofoklovu Ajantu; њу је одобрнло „повјеренство строгих испита за мудиословни Факултет у Загребу“. „Вијенац“ је особито хвали са дубока u свестрана познавања нредмета и литературе и са ванредне акрибије и оштроумља у нриказивању. Стид је у радњи жив и лак, те се лако чита. — Као посебна књига у пздању загребачке академије нзишла је прва свеска Р. Лопашића збирке Urbaria lingua croatica conscripta. Стаје 4 Форинта. Сем тога недавно се појавила на свет и 119. књига Rada jugoslavenske Akademije. У њој је пре свега од Решетареве радње „Исиравци и доЈаци тексту старијих иисаца дубровничкијехи ушао први део, којим се исправља и допуњује издање НаљешковиКевих љубавних песама. 0 овом раду проговорићемо две три впше у јануарској свесци, јер смо добили посебан отисак. Сем тога има још ова два рада: К. Војиновића „Црква u држава у дубровачкој републици XVI и XVII века“ и Ваљавца „Иринос к нагласку у новословенском језику и хрватској кајкавштини“, која је само наставак огромне му расправе, што ноодавно излази у Rad-y. ВојиновиК у свом излагању обухвата оно време, када је одјек реФормације доиро и до Дубровника, те нам црта и унутарње стање дубровачке републике, као и однос њен ирема цркви. — Од „Летописа Матице Сраскеи изишла је и последња (четврта) свеска за ову годину. У овој свесци завршеци су : Ј. МаксимовиКа књижевне расправе II. С. Тургењев, Мите НешковиКа Поглед на Локеове мисли о васиитању, превод КостиКа Шекспирове трагедије Краљ Лир п ог^ена А. Ђукића Николе С. Гол^/бскога књиге „Усиом.ене из народног иокрета 1848. и184.9. годгтеи. Сем тога у њој налазимо још u ове радове: „ЛоИ у Фругикој TopaLL, „Када је ударен темељ и када је сазидана Душанова црква св. арханг. Михаггла и Гаврила код Призренаи, наиисао Јован РадоњиК, Цртеггз бугарских народних ијесама и књггжевних ирилика од Љ. Л—Ка и најзад 1\,вор М. СавпКа у спомен Стевану СтевановиКу 24. септ. 1894. године. — ИроФесорско друштво издало је недавно 3. ц 4. свеску „Паставкика“ за ову годину. И ова је свеска богате и разноврсне еадржине. Сем завршетака раннјих чла-