Дело

дпју. метнемо на место где смо уболп парче чпстог амерпканокот ®ластера. Масирати не треба. Серум ce врло брзо успше п no пскуству што сам га ja стекао боловп су мањц п мање трају ако ce не масира. Једина нелрпјатност од убризгавања, шхо малпм пацијентима дооађује, јесх Urticaria, која чесхо после неколпко дана пзађе п врло брзо несхане. Њу не пзазпва анхпхокспн. већ no свој прплицп крвнп серум. Пошхо смо дек упохребпдп, ваља обратпхп пажњу на ове клинпчке појаве : 1. Како ce локадни дпФхерпхпчни процес —• мембране u ж:љезде, да.ве развпја ; 2. како ce темперахура влада, 3. како ce бубрези понашају ; 4. какав je пулс, срце п његовп тоновп.

Говор проф. Löffler -a на хпгиј енском: конгресу y Пештн. lipo®. ЈеФнер пзносп реФерах y mie немачке компспје и објашњује поједпне хачке. 1. Дифтерију ароузрунују дифтеритичне бациле. 0 томе нема више нпкакве сумње. С тога ce само оне болестп смеју назвахп дпФхеријом, које су пзазвале дпФтерптпчпе бацпде. Овом je тезом дато њему (Лсфлеру) потпуно задовољење : јер ce н>оме прпзнаје, да je узрок дпФтерији бацпла, коју je он још пре 10 година u морфолошки п биолошки карактерпсао.. . . Седам Додпна требало je да протече док je његова бацпла. добила грађанско право на жпвох. Тек пошто je ова бадпла, y целом свеху, y свпма тппскпм случајевпма диФтерпје нађепа ; пошто суобјашњене све појаве, које изазпва диФтеритцчна бацпла илп отров, што га она производп: пошто je овај отров доказан не само y културамавећ u. y дпФтерптпчип.м мембранама п y разним органима умрлпх од диФтерпје : пошто су и оне особпте врсте паралпза (узетости), што пх виђамо као последпце диФтерпје вештачки произведене на жпвотпњама сампм бацплама плп њиховпм продуктом; на послетку, пошто je Берпнгу пепадо за руком, да помоћу култпвисања овпх бадила пронађе и антиXOKCIIH лек протпву саме болести диФтерпје. пошто су сва ова Факта научпо утврђена моралп су п највећп сумњпвци умукнути. 2. Има болести носа, ждрела u гркљана, које, клинички изгледају као ирава дифтерија, али их ароузрукују друге бактерије (стрептококе, стафилококе, пнеумококе); с тога диференцијални дијагноза може да ce утврди само бактериолотким исиитивањем Статистички подаци о распростирању дпФтеритпчних еппдемија, као и о карактеру појединпх епидемија не могу све дотле добптп пресудни знааај, док бактериолошко нспихивање сумњпвих случајева не постави границу пзмеђу праве диФтерије ц болести које су на њу налпк. Из овога ce види од каковог je великог значаја бактерподошко исгштнвање зацело шггаље о днФтерији. Од туда и потиче жеља немачке комисије (у

125

НАУЧНА ХРОНПКА