Дело

Али да ce кроз њу несломљен провуче, Оче милостиви, y закрилак твој. 0, ти Непостижни, којег не зна нико, Ja знам врло добро, да y душе моје Нема ОНO силе да бих речју слик’о Ma и сенку само те висине твоје. Али кад већ треба теби славу вити, Друкчије код смртног и не може бити, Никада je бољу не може да да, Hero да ce душом само к тебн виси, И да му пред тобом, јер идеал ти си, Благодарна суза y очима сја.

Београд, 1891.

f. J. ОдАВИЂ,

180

ДE Л O