Дело

угарски председник-министар постаје аустро-угарски министар иностраних дела, a најлепше ce њихова слога показа на Берлинском конгресу .... Али ми смо y овом чланку ради остати само y времену које обухвата ова књига, зато да ce вратимо опет излагању њених записа. Занимљиве податке пружају нам ови записи и о једној ■особитој „Сили* која ce зове штамиа, и вредност je тих података толико важнија што ce они тичу поглавито штампе y нашем суседству. Суседима je и корист и дужност да ce добро познају. „13. март (1867). Румунски агенат y Паризу извештава . .. .Аустрија je једнако противна кнезу. Највећн део лажних и злурадих (böswillig) гласова y штампи Фабрикује ce y аустриском консулату” (с. 186.). „8. новембар (18671. Писмо ирускога наследника : „. . . Кад ce томе још дода непрекидно оцрњивање (Discreditierung) којим ce Аустрија y штампи служи против тебе, онда могу веровати .да си далеко од доброга расположења” (о. 232.) „јануар 1868 (из писма кнеза Карла) ... y Aug, A. Z. прича ce o ђачком немиру који je вели ce био код нас. О тој занимљивој новости, за коју y Букурешту нико не зна, ja сам дознао само из тога листа.” (с. 240.) «29. јануар 1868. (из писма Карла Антона) .. . Против штампе ja сам већ навукао дебелу кожу . . Добро je кад ce човек не кида. Али доиста je чудновато како ce то непрекидно само оцрњује” (с. 244.) „24. Фебруар 1868 (писмо кнеза Карола). 0 Румунији ce опет сијасет најразличнијих гласова шири y штампи. He знам да лп бих ce на то жалио, или ce радовао, Јер најзад лажи he‘ ce похватати» (с. 251.) «25. март 1868 (писмо Карла Антона) . . Страхота шта ce све лаже о Румунији !. . Па ипак овим ce нешто и успева, jeo ce на тај иачин спречава да ce y свету румунске ствари ра-зумеју како треба« (с. 260.) «25. март 1868. . . . Д, Браћану има и тај задатак y Бечу Да моли за промену персонала y аустриском консулату у Букурешту, јер овај садашњи je дриступан свима лажним гласовима* (с. 258 )

195

ЈЕДАН ХЕП ПРПМЕР