Дело

пред мравињаком или и y самом мравињаку. Отмнца мравињака, пљачка чаура, ларава, хране обично je „casus belli“. Разни мрави ратују на разнв начпне ; некн су смеонији, други плаш.вивији, неки су вештији други невештијн. Од свега овога завнси и величина успеха. Најратоборнији су амазони, a њихови најљући противници су црвени мрави Formica sanguinea) Хтети пљачкати, то je хтети ратовати. Иницијатива за рат, свагда потиче од једнога или два-три мрава. Они ce најпре договоре о томе, убеде задругу о користи такве експедиције, na ce тек онда приступи ратним припремама. Најпре ce пошљу уходе, чија je дужност да пронађу пут до непријатељског мравињака и да пронађу улаз y мравињак. Како међу мравима нема старијих и млађих, како нема оне иотчињености, која je карашеристична црта људскога друштва, то уходе no повратку •своме постају војводе y том походу. У другом су походу друге уходе, друге војсковође. Међу њима сваки може да доживи ту почаст, да буде ухода и војвода. Једаи мрављи поход може да пма 100-2000 ратника. Брзина шихова кретања je просечно 1 метар y минуту. Ha подесном, равном земљишту брзина може да буде и.већа, Ако je бојиште далеко, онда ce ратници некад тако јако уморе, да ce враћају пре но што су ce ударили са непријатељем. Ако војска загуби пут, анда стаје, a шаљу ce појединци да траже пут. Forel je посматрао како цела војска једнога дана тражи пут лутајући тамо амо, док најзад извидннце не проиађоше пут. те су сутра дан ишли брже право непријатељском мравшваку. Нарочито je та забуна велика при повратку, ако no кршној пљачци, мрави изађу из мравињака кроз други отвор, a ne кроз onaj, кроз који су ушли y мравињак, yre ce тако не могу да врате истим трагом, којим су u дошли. . - ■ Lespès и Forel посматрали су, како из мравињака дању чешће, одлази no 5-6 мрави, који ■ као уходе траже путеве и непријатељске мравињаке. lio- повратку своме, свагда стају на своме мравињаку и- мзгледа као да ce нешто договарају, na тек онда улазе y MpáDumaK. После тога ce одмах и војска ■креће..

259

МРA В П