Дело

мену, и нарочпто према капитулацијама, na да ce оГдмах увиди како тај Факат не само што не значи сметњу напретку румунскога народа, него je он баш први и велики корак y том напретку. Колико би нпр, свако „покровитељство“ бпло невол.а слободному народу који би под њега потпао, толико je ono на против право свитање народу који турску непосредну власт замењује турско - рускпм покровитељством. Писмо Катарине, које писац помиње, такође нема y себи, узевши на ум оно време, ничега опасног за румунски народ. Ми ce нећемо задржавати на испитивању самога Факта, него ћемо претпоставити да je он чак и ono остварен, и овда ћемо питати: да ли би за румунски народ била невоља или не, да je он још пре вмше од сто годнна добио рускога владаоца, да je то јест још тада добио куд и камо срећнији положај од нпр. Восне n Херцеговпне које данас стоје под владом аустро-угарскога чиновника? Одговор je на ово питање врло лак. Међу тим, руски „план ); y ствари постоји само y том mro ce наводи једно писмо, док на делу, y живој историји, видимо да Русија узима под своје покровитељство румунски народ још од 1774. (Мир Кучук-Кајнарџиски) a нарочито од 1829. (Једренскп Mnp), док Аустрпја, на три године после наведенога писма, отима Буковину и држи je једнако. Услуге и помоћи које je руска држава, многим и тешкпм жртвама y толико ратова, учинила малим хришћанскпм народима и сувише су очевидне, и ни најмање ce не могу смањити тиме што je обично свака руска помоћ била праћена сумњичењем да то Русија све чини зарад неких својих планова. Заним.Биво je да су сумњичења та баш највише била стварана и подржавана од стране оних који ни једнога талира не би прежалилн на корист оних иарода којима je Русија помогла да ce бар колико дигну на своје ноге. По томе ce најбоље и види колико су сва ова сумњичежа оправдана To je као кад бп сад аустро-угарски политичари саветовали Србима y Босни и Херцеговини или Румунима y Ердељу и Буковини да ce добро чувају руских «планова”, јер их може постићи та опасност да им ce садашње стање некад замени руским покровитељством. Ми учинисмо ове напомене и исправке пишчевих погледа баш нарочито с тога што признајемо писцу приличну неггристрасност, na не могосмо без прпговора оставити оно место

2б

ЈЕДАН ЛЕП ПРПМЕР