Дело

узрок томе. Г. Ппроћанац држи да ce кнез још тада ломпо с мишљу да пок. Гарашанпна замени сг. Јованом Ристићем. Да je код кнеза Мпхаила насхуппла нека прсшена и неко колебање после састанка y Пванцп, писац даје досха доказа. Kao прплог томе помпњемо овде, да je ппецу овпх редова казнвао г. М. Ђ. Мплпћевпћ да зна од самога пок. Гарашанпна ; како je кнез од тога доба постао са свим друкчији ! Господин Ппроћанац нагађа да je предмет разговора y Иванцп u no томе унутрашњи разлог промене пли колебања код кнеза no свој прилпдп бпо тај, nixo je тада кнез добпо уверење да ће му Француска п Аустрпја помоћп да дође до Босне п Херцеговине ако он напусти дохадашњу полнтпку п прими на ce да чува п држп мпр на Балкану ! Пуну светлост на ово може бацпти само аутентично знање ових преговора ; архпва бечка, кнез Михаплова, мемоарп Андрашпјеви п г. Ј. Рпстпћа, ако бп бидо пстнна да je њему кнез поверпо овај разговор као што г. Ппроћанад претпоставља. Бпло бп врло важно п корисно, да ce чује реч г. Ј. Рпстпћа о овоме доиста крупном Факту. Ми бпсмо реклп да je г. Ппроћанац y објашњавању ове тачке испустпо један моменат, којп никако нпје могао остати без утицаја на ондашњу српску полптпку, a нарочпто на кнеза Мпхаила. Мп овде мислимо на one важне догађаје и onaj прелом којп ce y Аустро-Угарској пзвршпо баш те годпне. Још одмах. после 1865, године Аустрпја je почела навезпватп све блнже пјаче везе с Маџарима п Деак je већ бпо y преговорпма с Белкредпјем, којп ce носио Федералпстичком мпшљу., Али после рата долазп Бајст, пз Саксонске, п on с Деаком и Апдрашпјем, који образује прво маџарско шшистарство Фебруара 1867. годпне, елимпнпра са свим Федералпзам н за основу поставља аустрпско-маџарскн дуализам. Дар Франц Јоспф крунпше ce за маџарскога краља y јуну месецу ie године j Пешти уз велпкц енхузијазам Маџара, и Аусхрпја ce јавља y ca свпм новом облику. Познахо je да су Маџари бплп један елеменах рачуна y полихнци кнеза Михаила, и да je хај елеменах променпо овгш чпном и CBOje месхо п своје значење, кад je на вешаЛа осуђенп Андрапшје дошао најпре за маџарског минисхра председника a после (1870 —1) п за канцелара, и кад су свп маџарски емигранхи, осим Кошуха, дошлп y отаџбину и посхали схуб Аусхрије. A од немалога ухицаја na хок полихике свакојако je било п лпчно схање кнежево, који ce носио мишљу нове женидбе a којој су на пуху схајале многе н јаке препреке. Узрока, дакле, за колебаље било je много. Шхеха je, и хо je, чини нам ce, слаба схрана рада г. Пнроћанчева, шхо нам ппсац није дао и малу барем слпку расположења н схања духова y земљи, јер може лако бихи да би и хо могло донекле служихи као обЈашљење онога колебања или засхајања. Он нам исхина каже, на једном месху, да je све шхо je вредносхн y земљп пмало било на схрани владе и y служби онда вођене полихике ; али већ ono шхо нам он прича о покушају г. Ј. Рн-

511

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФПЈА